Српска православна црква и верници данас прослављају Крстовдан, који у црквеном учењу означава налажење крста на којем је разапет Исус Христос.
Слави се два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра. Раније су се људи строго држали поста на овај дан, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
Царица Јелена, мајка цара Константина, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма нашла је Часни крст на коме је разапет Исус Христ.
На вест да је Часни Крст пронађен, окупило се мноштво народа, па га је патријарх Макарије подигао на једно узвишење. Тај дан се слави као Крстовдан.
Крстовандан, који у православном календару познат и као Воздвижење (подизање) Часног крста, слави се још од првих година званичне хришћанске проповеди.
Празник је установљен годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји, који је одржан 326. године.
Крстовдан је један од најзначајнијих празника у години. Данас се обавезно строго пости, многи верници једу само хлеб и грожђе.
За овај празник везују се бројни обичаји
Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.
У свим селима исплаћују „пољаке“, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.
Ово је и дан када се бере и посвећује босиљак који се користи у свим хришћанским обредима током године.
Одржавају се и вашари. По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина, наредна година биће сушна.
