Православни верници данас славе Ивањдан, као спомен на пророка Јована Претечу и Kрститеља, који је најавио Христов долазак. А, на Ивањдан ваља поштовати и неке обичаје, међу којима има и љубавних.
Јован се назива Kрститељем, јер је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа, као и Претечом, јер је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање.
Црква више инсистира на покајању ради вечног живота, али народ се радије бави овоземаљсклим „животним питањима“ – здравља, пријатељства и, последње али не и задње – љубави.
Заштитник кумства и побратимства
Срби посебно поштују Јована Kрститеља као заштитника кумства и побратимства. Народно празновање Ивањдана потиче из претхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави Сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.
На дан овог великог свеца практикују се и различити обичаји. Један од њих је и плетење венчића од пољског биља и цвећа, којим се ките капије.
Венчићи се чувају до наредног Ивањдана, а биље се користи и у исхрани због благотворног утицаја.
Венцима од ивањског цвећа показује се да је природа у развоју дошла до своје највише тачке – средине лета и да се тиме „овенчала“.
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре око којих се играло и певало.
У Тимочкој Крајини, чим сване Ивањдан, људи одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбедили добро здравље током целе године.
Али можда и „најпоштованији“ део обичаја упражњавале су девојке, а можда то и данас чине.
Девојке гатају и да ли ће се те године удати и ко им је суђеник. Понегде на тај дан удаваче ставе у лонац мало земље и посеју неколико зрна пшенице, па на Петровдан гледају како је клијало. Ако су клице пшеничне савијене као прстен девојке се надају прстеновању.
Постоји и веровање да се на тај дан може видети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме у последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.
