Бадњи дан се прославља дан уочи Божића и представља последњи и најстрожији дан божићног поста, као и велику срећу јер претходи дану Христовог рођења. Наши суграђани ће поранити данас како би на време обезбедили бадњаке.
Пред Бадњи дан ножеви из куће се склањају, јер у току празника не ваља додиривати метал и металне предмете. Према обичајима, ако се на Бадње вече накупи доста пепела на бадњацима, домаћин говори да ће зима бити дуга и јака. Поједине жене скупљају пепео, па га после користе за бајање од урока. Када почне вечера, домаћица изнесе погачу коју сви редом ломе. У погачи је умешен златник, сребрњак или метални новчић. Ко пронађе новчић, том ће година бити срећна. На Бадње вече се не заборавља стока и све што је живо у кући и око куће.
Бадњи дан почиње тако што домаћин рано ујутру одлази да исече бадњак. За бадњак се обично бира храстово дрво, које је у српском народу свето дрво, а по њега одлази домаћин куће. Стабло се сече са три удараца секиром тако да падне ка истоку, а младо дрво храста се увече уноси у кућу.
На Бадње јутро ложи се ватра и пече се печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. На Бадњи дан се пости и служи посна храна.
Према народним веровањима, ништа се не износи из куће, а оброци се служе и једу на слами.
Домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји на столу. У неким крајевима сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипа се бадњак, слама и полажајник. Након уношење бадњака, уноси се слама и разноси се по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. Онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак, јер се служи и једе на поду.
На Бадње вече уноси се бадњак у кућу и тиме се означава почетак божићне светковине. Према предању, бадњак се мора посећи у три ударца. Бадњак који се донесе, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече, а онда се унесе у кућу. У вечерњим сатима пали се на кућном огњишту, као симбол топлоте која греје и зближава укућане.
На први дан Божића дочекује се положајник, односно особа која прва улази у кућу, а након тога одлази се у цркву на службу и причест и једе први мрсни доручак. Божић је први мрсни дан, након поста, и дан када се у црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста.
