Многи верују да то што се неки лекови продају без лекарске препоруке, односно доступни су свима, значи да немају опасне нежељене ефекте, али нова студија показалa је да то није тачно.
Најпопуларнији лекови који се не издају на рецепт, као што су нестероидни антиинфламаторни лекови (или НСАИЛ), као и ацетаминофен, могу имати више дуготрајних и потенцијално негативних ефеката него што већина људи мисли.
У најновијој студији о лековима, објављеној у „Америчком часопису за епидемиологију”, истраживачи на челу са доктором Garijem Curhan, изнели су закључак да међу женама дугорочна редовна употреба НСАИЛ и ацетаминофена повезана је са повећаним ризиком од губитка слуха.
Анализирајући податке прикупљене од више од 55.000 жена, открили су да су људи који користе НСАИД као што је ибупрофен или ацетаминофен дуже од шест година, имају 9% до 10% већи ризик од губитка слуха деценију касније. Они који користе аспирин нису имали сличне проблеме са слухом.
— Брине ме што људи мисле да су НСАИЛ и ацетаминофен потпуно безбедни, а да не морају да размишљају о потенцијалним нуспојавама. Посебно људи који их узимају због хроничног бола. Трудимо се да их подстакнемо да погледају зашто имају болове, не шта могу да узму против болова — каже Curhan.
Ова студија последња је у низу која указује на питања о дугорочној безбедности лекова против болова који се узимају без рецепта. Ако се користе према упутству, за повремено, краткотрајно олакшање бола, ови лекови су релативно безбедни.
Али лекове који се могу узети без рецепта многи рутински користе за честе главобоље и болове, пре него што се труде да открију узрока бола. Неки, често се користе и пре тренинга да би се избегла упале мишића или после тренинга, али и као помоћ да се лакше заспи.
— Људи морају да буду свесни потенцијалних лоших страна дуготрајне употребе аналгетика — каже Curhan.
Недавне студије показале су да редовна употреба лекова повећава ризик од срчане инсуфицијенције, проблема са бубрезима и хипертензије. Сада се показало да дугорочно коришћење лекова може да оштети слух.
Иако поменута студија није истражила како лекови тачно утичу на слух, досадашња открића наговештавају да лекови или утичу на ћелије у уху или утичу на крв и проток кисеоника у осетљивим деловима органа који могу угрозити слух.
