У просеку годишње у Републици Србији погине око 100 и бива повређено око 6.100 младих лица! Другим речима, сваки четврти дан једно младо лице погине у саобраћајним незгодама, и свакога дана буде повређено више од 17 младих.
Ови подаци нам указују да млади представљају ризичну категорију учесника у саобраћају и да ми свакако као друштво не смемо да прихватимо људске и материјалне губитке у овом обиму!
Најзаступљенија група утицајних фактора која је у вези са настанком саобраћајних незгода са учешћем младих лица је предузимање непромишљених радњи од стране возача, погрешно извођење радњи у саобраћају од стране возача и пропусти возача због лошег психофизичког стања, непажње, расејаности, у ову групу спада и вожња под утицајем алкохола.
Анализом повређених и погинулих младих лица уочено је да се највише саобраћајних незгодама догоди суботом и недељом. Док је највише младих лица живот изгубило у периоду од 23:00 и 24:00 часа.
Овом приликом подсећамо младе возаче са пробном возачком дозволом да им је забрањено управљање моторним возилом у периоду од 23:00 до 06:00 часова!
Млади људи у саобраћају су у опасности на првом месту због неискуства. Нови, неискусни возачи размишљају о сваком потезу који планирају да изведу, било да је у питању промена степена преноса или било која друга радња, а готово увек је неопходно по неколико радњи извести истовремено. Тако долази до менталног оптерећења и грешака у вожњи. Они још увек нису у стању да предвиде ризичне ситуације, контролишу возило или брзо донесу кључне одлуке.
Такође бих напоменуо да поред неискуства на повећање опасности од настанка саобраћајне незгоде утиче и недовољно познавање правила и прописа, млади људи лошије процењују степен ризика, прецењују своје способности, воле да својим понашањем привуку пажњу и тестирају своје могућности.
Због свега горе поменутог пробна возачка дозвола важи најмање две године. Тако ће они који положе возачки испит са 17 година имати пробну дозволу до 21 године (4 године), са 18 година до 21 године (3 године) и са навршених 19 година ко положи возачки испит пробна возачка ће важити две године.
КЉУЧНИ ФАКТОРИ РИЗИКА КОЈИ ДОПРИНОСЕ СТРАДАЊУ МЛАДИХ У САОБРАЋАЈУ
1. (Не)коришћење сигурносних појасева
Овде треба нагласити да је једноставна радња везивање појаса спасила више људских живота него било која друга инжењерска мера. Везивање појаса на предњем седишту смањује ризик од смртних повреда до 50%, а на задњем седишту и до 75%.
2. Непрописна и неприлагођена брзина
Овом приликом бих нагласили ограничења која имају млади возачи са пробном возачком дозволом а која се тичу брзине. Возач са пробном возачком дозволом не сме да вози брзином већом од:
- 110 km/h на ауто-путу;
- 90 km/h на мото-путу;
На свим осталим путевима са пробном возачком сме да се вози само до 90 одсто од ограничења. То значи да ако је ограничење:
- 60 km/h – почетник сме да вози до 54 km/h;
- 50 km/h – почетник сме да вози до 45 km/h;
- 40 km/h – почетник сме да вози до 36 km/h;
3. Конзумирање алкохола и психоактивних супстанци
Свака четврта незгода у Републици Србији са повређеним лицима је повезана са алкохолом. Возачи који имају више од 0.15 г/100 мл алкохола у крви имају око 200 пута више вероватноће да ће умрети у саобраћајној незгоди него трезни возачи!
Возач са пробном возачком дозволом не сме да има алкохол у крви и ту нема никакве толеранције!
4. Непажња у вожњи и коришћење мобилног телефона
Возачи који користе телефон су мање способни да остану у одговарајућој траци, примете било какву промену око себе и на њу одговоре на време. Ови возачи склонији су прекорачавању брзине и чешћем убрзавању и успоравању возила. Према неким истраживањима коришћење мобилног телефона утиче на возачку способност као да је возач под дејством алкохола или дроге.
Према истраживањима, разговор телефоном током вожње повећава ризик од настанка незгоде четири, а писање и читање СМС порука чак осам пута!
Возачи са пробном возачком дозволом не смеју да користе телефон чак ни уз помоћ хандс-фрее уређаја!
Возач са пробном возачком не сме да вози ауто са мотором јачим од 80 kW или 109 KS. Међутим, постоји изузетак. Сме да вози снажнији аутомобил само под надзором члана породице, који се налази у том возилу и који има важећу возачку дозволу за „Б“ категорију у трајању од најмање 5 година.
Почетници који су возачку дозволу стекли пре своје 18. године:
- Не смеју да возе без надзора особе која има дозволу најмање 5 година. То значи да све док не напуне 18. година, са њима у аутомобилу мора да буде неко ко има возачку дозволу „Б“ категорије минимум 5 година.
Ми се у Србији генерално бавимо само последицама саобраћајних незода, уместо да се бавимо узроцима и превенцијом. Нема системског приступа нити континуитета у раду, и све нам се своди на репресивне мере саобраћајне полиције (контроле везивања појаса, алкохолисаности возача, брзине кретања и сл.). Док би знатно боље резултате постигли комбиновањем превентивних и репресивних мера.
Потребно нам је унапређење саобраћајног образовања и васпитања од предшколских до високошколских установа. Поред установа образовања у виду превенције велику улогу имају и ауто-школе, које би свакако требале да своју обуку подигну на знатно виши ниво и да будуће возаче обуче за безбедно учествовање у саобраћају, скрећући им пажњу на све могуће ризике у саобраћају и последице непоштовања саобраћајних прописа.
Са друге стране проблем је не само у недостатку образовања већ и у такозваној саобраћајној култури, толеранцији, разумевању, уважавању, која баш и није одлика просечног српског возача. Културан учесник у саобраћају одликује се смиреношћу, поштовањем саобраћајних правила и прописа и лично је одговоран за све своје поступке током управљања моторним возилом.
И медији су свакако један од субјеката који значајно може допринети унапређењу безбедности саобраћаја. Последња истраживања показују да је дигитални маркетинг надмашио по доступности остале врсте маркетинга, тако да се „дигиталним приступом“ и у области друштвеног маркетинга у који се сврставају и активности везане за унапређење безбедности саобраћаја, могу постићи врхунски резултати.
Такође би требало медијски промовисати савремени концепт одговорности за стање безбедности саобраћаја. Уместо само правне одговорности, неопходно је причати о стручној, моралној и политичкој одговорности! Уместо само приче о одговорности учесника незгоде, требало би више причати о одговорности креатора система!
У чему је проблем да се на телевизијама са националном фреквенцијом емитују едукативни видео материјали приказани у овом тексту, јер је и то један он начина како треба превентивно деловати. Само питање је колико власнике и уреднике тих медијских кућа овако нешто занима.
Захваљујемо се Мињи Николић, Милици Пантелић, Милану Радуловићу, Андреју Журжу и Павлу Милојевићу за учешће у споту.
Спот је реализован у склопу пројекта „Причајмо о безбедности да не бисмо причали о последицама”, који спроводе удружење „Сигурне стазе” и „Тебризам”.
Рад „Сигурних стаза” подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој”.
