Статистички подаци на нивоу Републике Србије показују да се брзина, као утицајни фактор, препознаје код једне трећине свих саобраћајних незгода и код више од 50% смртних исхода у саобраћајним незгодама.
Возач је дужан да брзину кретања возила прилагоди: особини и стању пута, видљивости, прегледности, атмосферским приликама, стању возила и терета, густини саобраћаја, и другим саобраћајним условима тако да може благовремено да се заустави пред сваком препреком коју под датим околностима може да види, или има разлога да предвиди.
Непрописна и неприлагођена брзина кретања учесника у саобраћају доводи до саобраћајних незгода са погинулим, повређеним лицима и материјалном штетом. Непрописна брзина је у директној вези са непоштовањем ограничења брзине, док је неприлагођена брзина у вези са брзином која не одговара тренутним условима одвијања саобраћаја (временски услови, прегледност, услови саобраћајног тока и сл.).
При брзини од 50 километара на час, возило у покрету има отприлике исту енергију као 20 испаљених метака. Сваки путник у возилу има отприлике исту енергију као два испаљена метка. То значи да ако аутомобил у коме седи само возач, удари у пешака брзином од 50 километара на час, то је као да је у тог пешака испаљено 22 метака.
Ако узмемо да се крећемо брзином од 50 километара на час, за једну секунду наше возило прелази 14 метара. Истраживања показују да је просечно време реаговања возача од 0,8 до 1,2 секунди. То је најидеалнији случај, који укључује да је возач психофизички способан, да је сконцентрисан на вожњу, није уморан и под дејством алкохола, не користи мобилни телефон, није болестан итд. Другим речима, при брзини од 50 километара на час све што би нам излетело у првих 14 метара (пешак, животиња, да ауто испред нас нагло закочи итд.) ударамо овом брзином.
Ако би неко дете ударио са 50 километара на час, шанса да то дете преживи је 20%. Док при сударној брзини од 30 километара на час шанса за преживљењем је 80%.
Зато је врло важно када возилом прилазимо пешачком прелазу да своју брзину прилагодимо тако, да у свакој ситуацији коју видимо или предвидимо, можемо безбедно да зауставимо своје возило испред пешачког прелаза. Такође, на делу пута на коме се крећу деца и на коме постоје саобраћајни знаци о учешћу деце у саобраћају, да возимо са нарочитом опрезношћу, тако да можемо благовремено да зауставимо своје возило.
Због свега наведеног је битно да поштујемо ограничење брзине и да своју брзину прилагодимо целокупном саобраћајном систему. Не значи да ћемо ми направити неки пропуст или грешку, иако сви правимо намерне и ненамерне грешке у саобраћају. Али да би се те грешке исправиле битно је да прилагодимо брзину!
Захваљујемо се Мињи Николић, Милици Пантелић, Милану Радуловићу, Андреју Журжу и Павлу Милојевићу за учешће у споту.
Спот је реализован у склопу пројекта „Причајмо о безбедности да не бисмо причали о последицама”, који спроводе удружење „Сигурне стазе” и „Тебризам”.
Рад „Сигурних стаза” подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој”.
