Лица старија од 65 година су једна од најризичнијих старосних категорија учесника у саобраћају. Генерално, у Србији путна инфраструктура, улице, тротоари, пешачки прелази и зоне велике атракције нису прилагођене за безбедан пешачки саобраћај, што се посебно одражава на ову старосну популацију.
Безбедност старих лица у саобраћају се налази у групи најактуелнијих тема безбедности саобраћаја последњих година. Широм Европе је све већи број нација које старе, а учешће лица старијих од 65 година у популацији становништва је све израженије. Лица старија од 65 година чине око 20% становништва у Србији. Према проценама (подаци Уједињених нација), 2050. године скоро четвртину или више светске популације ће чинити старији од 65 година, док је за Републику Србију процењено да ће чинити 32% становништва.
У просеку, годишње у Србији у саобраћајним незгодама погине више од 160 и бива повређено више од 2.000 старијих лица. Другим речима, у просеку, сваки други дан једно старије лице погине у саобраћајним незгодама, и свакога дана буде повређено око 5 старијих лица. У претходне три године (од 2015. до 2017. године) у саобраћајним незгодама погинуло је укупно 487 и повређено 6.238 старијих лица.
Од укупног броја погинулих у саобраћајним незгодама око 27% су била стара лица, а од укупног броја повређених су 10% стара лица. У прилог чињеници о великој угрожености старијих лица иде и податак о томе да старија лица мање учествују у саобраћају од просечног становника Србије.
На територији града Зајечара у периоду од 2013. до 2017. год. живот је изгубило 13 лица старијих од 65 година, док је 76 лица задобило теже или лакше телесне повреде. Старија лица су највише страдала у својству пешака (32; 36%), затим као путници у возилу (27; 30%), и као бициклисти (21; 24%). Најкритичнији месец је септембар и октобар кад је смртно страдало 7 особа, док је њих 16 било повређено.
Графикон — Основни показатељи безбедности старијих лица (65+) у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2013. до 2017. године
Велико страдање старијих лица у саобраћају се у великој мери може довести у везу са два фактора: психо-физичка ограничења и физичка рањивост. Kако људи старе, јављају се функционална ограничења и поремећаји, као што су смањење визуелних и слушних способности, продужава се време реакције, спорије се крећу од млађих особа, јављају се потешкоће са дељењем пажње, потешкоће са деменцијом. Са старењем лошија је моторика покрета: успоравају се покрети, јавља се пад у снази мишића, пад у координацији покрета, јавља се пад способности прилагођавања на нагле покрете, губи се прецизност, душевне промене у карактерном и интелектуалном погледу, немогућност реалног сагледавања својих могућности и сл.
Узрок високе стопе смртности међу старијим лицима у саобраћају је и њихова велика физичка рањивост. Већ од 50. године живота кости постају кртије, смањује се еластичност меких ткива и снага мишића те стога су старије особе физички више угроженије од млађих. Примера ради, стопа смртности у саобраћајним незгодама је око три пута већа за старија лица него за осамнаестогодишњака, у истим околностима настанка саобраћајне незгоде.
Угроженост старијих лица у саобраћају огледа се у следећем:
• Старија лица при истим или сличним сударима имају већу вероватноћу да задобију смртне последице у саобраћајним незгодама него што је то случај са млађим лицима.
• Лица старија од 65 година у својству пешака скоро дупло чешће смртно страдају када учествују у саобраћајним незгодама, него што је то случај када страдају у својству путника и возача у путничком аутомобилу (око 90% већи индекс рањивости).
• Лица старија од 65 година у својству возача или путника трактора четири пута чешће смртно страдају када учествују у саобраћајним незгодама, него што је то случај када страдају у својству путника и возача у путничком аутомобилу.
• Ризик смртног страдања старијих лица је за око 35% већи од просечног јавног ризика смртног страдања за целу популацију становништва Републике Србије (према процењеном броју становника за 2017. годину), који износи 8,5.
Због све бројнијег старог становништва неопходно је препознати могуће проблеме и опасности којима су старије особе изложене. С једне стране, неопходно је утицати на безбедност старих лица у саобраћају, док је са друге стране потребно изградити позитивну слику о овој категорији становништва. Према старим лицима возачи би требало да буду хумани и солидарни, да их поштују у саобраћају, да схвате и разумеју њихове способности и могућности, да им дају предност ако су пешаци, а ако их уоче као возаче, да буду стрпљиви за њихове евентуалне успорене реакције и да буду спремни на евентуалне грешке.
