Просечна особа годишње унесе око 73.000 комадића пластике кроз храну и пиће, показала је нова студија.
Микрокомади пластике несумњиво доспевају у наша уста, црева и измет, а научници су утврдили да дневно изметом избацујемо из организма барем 200 комадића микропластике.
Стручњаци кажу да је флаширана вода један од највећих извора микропластике, која може да угрози здравље.
Такође, и микропластика из мора (а доспева тамо захваљујући смећу које бацамо!) на крају стиже до наших тањира. Када се све то сабере и одузме, научници кажу да у просеку у 10 грама измета има 20 комадића микропластике.
Пластика је нађена у буквално сваком узорку измета који је узет од учесника студије широм света.
„Ово је прва студија ове врсте и потврдила је оно на шта смо већ дуго сумњали, да пластика дефинитивно стиже до наших црева”, каже водећи аутор студије др Филип Швабл са Медицинског универзитета у Бечу.
Микропластика обухвата и разграђени пластични отпад, синтетичка влакна, као и честице пластике које се налазе у производима за хигијену, одећи…
Још увек није познато тачно колики је утицај на здравље човека, али се сматра да услед микропластике у организму може доћи до накупљања токсичних хемикалија које би могле да доспеју и у крвоток.
„Иако се највећи део концентрације пластике налази у цревима, неки ситнији делови би могли да доспеју у крвоток, лимфни систем, па чак и јетру. Сада када имамо прве доказе да се микропластика налази у људима, потребна су даља истраживања да бисмо видели шта то значи за здравље човека”, каже професор Швабл.
У измету учесника студије из Финске, Италије, Јапана, Холандије, Пољске, Русије и Аустрије нађене су стотине комада микропластике, а најчешће су то полипропилен и полиетилен-терефталат — обе супстанце се налазе у храни и амбалажи хране.
Др Швабл објашњава да је просечан дневни људски измет тежак око 100 грама, што значи да у њему има барем 200 комадића микропластике.
Он је истакао и да људи на различите начине уносе пластику — једући морске плодове, пијући флаширану воду, конзумирајући морску со, али и удишу пластику из загађеног ваздуха и дошао до рачунице да годишње унесемо око 73.000 комадића микропластике, па чак до 90.000 код оних који пију флаширану воду.
Др Швабл је истакао да пластика у организму може негативно да утиче на имуни систем и може да оштети систем органа за варење.
У свету се годишње произведе више од 350 милиона тона пластике, а доктор каже да тек треба утврдити какав је тачно ефекат пластике на здравље.
Извор: mondo.rs