У зајечарском позоришту данас је отворен 3. Фестивал малих позоришних форми.
Директор Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” Владимир Ђуричић је истакао да ће ове године о квалитету представа одлучивати жири у саставу: председник Иван Бекјарев и чланови Ненад Новаковић и Спасоје Ж. Миловановић. Они ће доделити главну награду фестивала, а уколико процене доделиће и специјалну награду неком од учесника. Ђуричић је захвалио Жељку Хубачу што је специјално за зајечарско позориште написао монодраму о Чучук Стани, хероини са наших простора.
Отварајући Фестивал малих позоришних форми председник жирија Иван Бекјарев је цитирао великог позоришног мага Мирослава Беловића који је за монодраму рекао да је то театар на две ноге. Истакао да је монодрама специфичан глумачки маратон и захваљујући монодрами позориште је допрло и до најудаљенијих места на кугли земаљској.
„Монодрама је учинила да многе неправде буду исправљене. Сећам се многих монодрама које су глумци радили зато што су били у кризи, а после се испоставило да то није тачно јер су побеђивали на фестивалима. Веома сам срећан што овај фестивал и даље траје, упркос корони”, истакао је Бекјарев.
На Фестивалу малих позоришних форми, успешно је изведена је премијера монодраме зајечарског театра „Чучук Стана – Српкиња и Гркиња” аутора и редитеља Жељка Хубача, у извођењу Наташе Петровић. Публика је одлично прихватила ову представу и наградила је громким и дуготрајним аплаузом. У реализацији представе учествовала је као асистент редитеља Оливера Викторовић Ђурашковић, за реализацију сценографије био је задужен Мирко Стокић, за костим Горица Илић и Мирјана Станојевић, суфлер инспицијент је Сања Митић Јеленковић, дизајн светла Драган Марковић, звучни ефекти Давид Недељковић.
„Када је директор зајечарског театра затражио од мене да напишем овај комад ја сам био уверен да постоји заиста велика литература о тој жени и да ће то бити компликован посао. Веровали или не, све се свело на три-четири књиге у којима су исти текстови били прештампавани и који су нека субјективна визура Чучук Стане. Код Вука Караџића постоји само мали пасус о њој. Доста тога је ушло у литературу на нивоу легенди. Ја сам стекао утисак да је Чучук Стана била прва српска феминисткиња. Замислите жену која са 15 година узјаше коња и оде у Пореч и од локалног моћника потражи назад своју спрему. Жена коју ожењени мушкарац ожени са 15 година, која први пут остане удовица са 18, а други пут са 24 године остане и без мужа и без отаџбине и што је најстрашније остане без новца, без егзистенције након 6 година крварења. Кад све то сублимирате схватите да је Стана изразито поносита жена која је јако добро схватала време у коме живи и која је са становишта дара заиста једно мало чудо. Иако из Сикола где није могла стећи неко образовање она је са 24 године говорила 5 језика, познавала етикецију понашања у високом друштву, спасила живот свом мужу Јоргаћу који је требало да оде у Радовањски луг где би био убијен као Карађорђе. Била је супериорна у интелигенцији у мушком окружењу, посебно у односу на плаховитог Хајдук Вељка који је размишљао срцем. И Грци и Срби су јој обећавали да ће бити збринута, али то нису испунили. Чучук Стана је умрла сама, њен гроб је трајао онолико колико је трајао живот њене ћерке и ми данас само можемо да слутимо колико је Чучук Стана била оно што смо гледали у представи или нешто више или мање, јер иако је била релевантна историјска личност о њој нема довољно докумената”, каже аутор и редитељ монодраме Жељко Хубач.
Глумица Наташа Петровић у сусрету са новинарима истиче да је расла уз приче о Чучук Стани и Хајдук Вељку које је слушала од своје баке која се као и јунакиња коју је тумачила звала Стана.
„Чучук Стана је била хероина свога времена, а богами и овог. Ја сам себе пронашла у тој Чучук Стани која је малена, али херојски носи све са собом и не да се без обзира на све недаће које су је задесиле током живота и сматрам да и дан данас постоје такве јаке жене које могу много да поднесу”, истиче Наташа.
Асистент редитеља Оливера Викторовић истиче да је Стана озбиљно јака жена, она је и жена и мушкарац.
„Данас таквих жена наравно да има, имали смо их и кроз историју, а ја сам имала ту привилегију да ме је једна Чучук Стана гајила. Изузетно ми је драго да сам учествовала у овом процесу који заиста није био дуг, али мислим да је био врло успешан и мислим да ће Наташа дуго и лепо играти ову Чучук Стану”, каже Оливера Викторовић Ђурашковић.