У овом тексту представићемо вам Извештај о основним показатељима стања безбедности саобраћаја за град Зајечар за период од 2015. до 2019. године који је објављен на сајту Агенције за безбедност саобраћаја.
Извештај можете преузети на овом линку.
Најважније чињенице и закључци произашли из анализа у поменутом извештају би требало да буду смернице за идентификацију проблема страдања становништва у саобраћајним незгодама, за планирање других детаљнијих истраживања и будућих активности свих субјеката на територији града Зајечара, у циљу унапређења безбедности саобраћаја.
Више о поражавајућим резултатима националне стратегије за безбедност саобраћаја можете прочитати на овом линку.
У поменутом периоду на територији града Зајечара регистровано је 703 саобраћајних незгода. У тим незгодама живот је изгубило 25 грађана Зајечара, док је 462 претрпело теже/лакше телесне повреде.
График 1: Основни показатељи стања безбедности саобраћаја за град Зајечар у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
У посматраном периоду у саобраћајним незгодама повређено је 54 деце, док је једно дете смртно страдало. Деца су највише страдала у својству путника у возилу (28; 51%), и у својству пешака (18; 33%), док је 16% деце страдало у својству возача.
Више о о томе ко је одговоран због страдања деце у саобраћају прочитајте на овом линку.
График 2: Основни показатељи стања безбедности деце у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
Што се тиче лица старости између 15 и 30 година живот је изгубио један грађанин, док је 105 претрпело теже/лакше телесне повреде. Млади у саобраћајним незгодама најчешће су страдали у својству возача (62%), затим као путници у возилу (30%) и као пешаци (8%).
Више о ризику који имају млади возачи и о ограничењима са пробном возачком дозволом прочитајте на овом линку.
График 3: Основни показатељи стања безбедности младих у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
У овим незгодама живот је изгубило 12 наших суграђана старијих од 65 година, док је 77 било повређено. Старија лица најчешће су страдала у својству пешака (32; 36%), путника у путничком возило (27; 30%) и као бициклисти (22; 25%).
Више о безбедности старијих лица у саобраћају прочитајте на овом линку.
График 4: Основни показатељи стања безбедности старијих лица у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
У овим незгодама живот је изгубило 4 пешака, док је 81 претрпело теже/лакше телесне повреде. Највише настрадалих пешака је међу лицима старости 65+ година.
Више о ризику страдања пешака у саобраћају прочитајте на овом линку.
Како се наводи у Извештају Агенције, истраживања понашања пешака на подручју града Зајечар показала је да 16,8% пешака прелази улицу када им је прелазак забрањен црвеним светлом. Већи проценат пешака прелази улицу ван обележеног пешачког прелаза, њих 23,4%. Проценат пешака који је имао ометену пажњу приликом преласка улице услед коришћења телекомуникационих уређаја износи 7,8%.
График 5: Основни показатељи стања безбедности пешака у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
У поменутом периоду троје бициклиста је изгубило живот, док је 98 претрпело теже/лакше телесне повреде. Највише настрадалих бициклиста је међу лицима старости 46-64 година.
Више о угрожености бициклиста у саобраћају прочитајте на овом линку.
Више о томе како унапредити положај бициклиста у саобраћају прочитајте на овом линку.
График 6: Основни показатељи стања безбедности бициклиста у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
Број погинулих возача и путника на мотоциклима и мопедима је: 1, док је 49 мотоциклиста претрпело теже/лакше телесне повреде. Највише настрадалих лица је међу лицима старости 15–30 година.
Више о проблему страдања мотоциклиста у саобраћају прочитајте на овом линку.
График 7: Основни показатељи стања безбедности мотоциклиста у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
Број погинулих возача и путника у путничком возилу је: 12, док је 202 било повређено. Највише настрадалих возача и путника је међу лицима старости 31–45 година.
График 8: Основни показатељи стања безбедности возача и путника у путничком возилу у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
У овим незгодама петоро тракториста је изгубило живот, док је њих 28 било повређено. Највише настрадалих возача и путника на тракторима је међу лицима старости 31–45 година.
Више о грешкама и околностима које доводе до саобраћајних незгода са тракторима прочитајте на овом линку.
График 9: Основни показатељи стања безбедности тракториста у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
Број погинулих лица у саобраћајним незгодама са учешћем теретних возила је: 7, док је 63 претрпело теже/лакше телесне повреде. Највише настрадалих возача и путника у теретним возилима је међу лицима старости 31–45 година.
Више о безбедности професионалних возача прочитајте на овом линку.
График 10: Основни показатељи стања безбедности возача теретних возила у саобраћају на територији града Зајечара у периоду од 2015. до 2019. године. (Извор: Агенција за безбедност саобраћаја)
Како се наводи у Извештају Агенције, истраживањем индикатора безбедности саобраћаја, уочено је да је у насељу употреба мобилних телефона евидентирана код 13,3% возача аутобуса, а ван насеља код 3,3% возача. Употреба мобилних телефона код возача теретних возила износи 5,7% у насељу. Док је 0,8% возача путничких аутомобила евидентирано да користи мобилни телефон у насељу и ван насеља.
Више о утицају мобилног телефона на настанак саобраћајне незгоде прочитајте на овом линку.
Како се наводи у Извештају Агенције, коришћење сигурносног појаса веће је код возача у односу на сувозаче. У насељу 97,3% возача и 89,3% сувозача користи сигурносни појас на саобраћајницама у насељу. На саобраћајницама ван насеља 97,3% возача и 90,1% сувозача у путничким аутомобилима користи сигурносни појас. Коришћење појаса на задњем седишту евидентирано је код 31,8% путника ван насеља и 19,2% путника у насељу.
Употреба заштитних система за децу до 3 године износи 72,5%, а за децу од 4 до 12 година 70,8%.
Више о значају сигурносних појаса и дечијих ауто-седишта прочитајте на овом линку.
