„Сигурне стазе”: Проблем страдања мотоциклиста у саобраћају

Повод за писање овог текста су поражавајући подаци који су пренели поједини медији у Србији у којима се каже да је од почетка године до средине августа у Србији у саобраћајним незгодама повређено више од девет хиљада људи, док су 282 особе су изгубиле живот. У тим незгодама највише су страдали мотоциклисти, чак 35 одсто више него прошле године. Наиме, јул и август су црни месеци за ову категорију учесника у саобраћају.

У прегледном извештају Агенције за безбедност саобраћаја (август 2019. год.) се наводи да се у просеку годишње у Србији региструје око 1.673 саобраћајне незгоде у којима је један од учесника био мотоцикл или мопед. У тим незгодама живот изгуби око 50 лица, док њих 1.448 буде повређено.

Треба напоменути да је у Републици Србији у протеклих 10 година погинуло више од 1.000 мотоциклиста, док је 25.000 људи доживело лакшу или тежу повреду. У скоро свакој десетој саобраћајној незгоди са погинулим лицима у Србији учествовао је моторни двоточкаш – мопед или мотоцикл.

На наредној слици је представљен јавни пондерисани ризик страдања мотоциклиста по општинама и градовима у Републици Србији у периоду од 2016. до 2018. год.

Више о безбедности мотоциклиста на територији града Зајечара прочитајте на следећем линку.

У оквиру области безбедности саобраћаја мотоциклисти заузимају високо место на скали ризика страдања. Према Светској здравственој организацији, мопедисти и мотоциклисти су проглашени рањивим категоријама учесника у саобраћају. Заједно са пешацима, на глобалном нивоу, мотоциклисти представљају најугроженију категорију учесника у саобраћају, имајући у виду да збирно чине око 45% укупног броја свих погинулих у саобраћајним незгодама.

Истраживањима у свету (SWOV) утврђено је да је по једном километру путовања вероватноћа смртног страдања возача и путника на мопеду и мотоциклу 20 пута већа у односу на вероватноћу смртног страдања возача и путника у путничком аутомобилу, а вероватноћа од задобијања тешких телесних повреда је чак 40 пута већа. Такође, истраживања у свету показују да мотоциклисти имају преко 50 пута већу шансу да доживе саобраћајну незгоду у односу на остале учеснике у саобраћају.

Брзина (прекорачена, неприлагођена итд.) је главни узрок саобраћајне незгоде са мотоциклистима. Оно што ће свакако убити је успорење, односно пад брзине у јединици времена.

При брзини од 50–60 километара на час, када тело удари у неку непомичну препреку, оно трпи силу од 20 г. Нема те опреме која ће у таквој ситуацији сачувати мотоциклисту. Из тог разлога важно је да мотоциклиста предвиди могућност настанка опасне/изненадне ситуације.

Више о утицају брзине на настанак саобраћајне незгоде прочитајте на следећем линку.

Већина повреда које су резултат саобраћајних незгода са мотоциклистима су повреде главе. У Европским земљама, повреде главе узрок су у око 75% случајева узрок смрти међу возачима мотоцикла. Анализама саобраћајних незгода које су изазвали мотоциклисти утврђено је да кацига није сметала возачу да види опасност, и да се већина незгода дешава на кратким релацијама (5–6 км), и да се већина возача кретала брзином до 50 километара на час. Возачи који носе кацигу имају троструко веће шансе да преживе!

Овде бих желео да истакнем да ношење заштитне опреме (хомолговане кациге, обућа, одећа, штитници итд.) утиче на пасивну безбедност мотоциклиста, односно на умањење последица у случају настанка саобраћајне незгоде. Ношење заштитне опреме може умањити ризик од лаких телесних повреда за 33–50%. Држава би требала да смањи порез на заштитину опрему за мотоциклисте, који је иначе јако висок у Србији.

Погледајте потресну исповест Милана Митића који је преживео тешку саобраћајну незгоду са мотоциклом у продукцији Агенције за безбедност саобраћаја из серијала „Лична прича”.

Поражавајући податак је, да је уместо повећања употребе заштитне кациге код мотоциклиста који је био један од циљева Националне стратегије за безбедност саобраћаја, дошло до смањена употребе!

На наредним илустрацијама је представљен проценат употребе заштитне кациге за мотоциклисте на путу у насељу и ван насеља по Полицијским Управама у Републици Србији за 2018. годину.

Ево једног занимљивог податка који ће Вам можда помоћи приликог одабира мотоцикла. Наиме, према страним истраживањима (Теох, 2010) мотоцикли опремљени АБС системом учествовали су у 37% мање саобраћајних незгода са погинулим лицима у односу на оне који нису били опремљени АБС системом.

Најчешће групе утицајних фактора које доприносе настанку соабраћајних незгода са мотоциклима су: предузимање непромишљених радњи од стране возача (39% незгода са погинулим и 42% незгода са повређеним лицима), погрешно извођење радњи у саобраћају од стране возача (24% код незгода са погинулим и 32% незгода са повређеним), пропусти возача због неискуства, непримереног и непрописног понашања (11% код незгода са погинулим и 7% код незгода са повређеним лицима).

У Прегледном извештају Агенције наводи се податак да у саобраћајним незгодама са погинулим лицима мотоциклисти највише учествују у саобраћајним незгодама са путничким аутомобилима (49%) и самостално (28%). Такође, сваки пети мотоциклиста (21%) се повреди у саобраћајним незгодама као једини учесник саобраћајне незгоде, а 60% у саобраћајним незгодама са повређеним лицима учествује са путничким аутомобилом.

Више о утицају агресивне вожње на настанак саобраћајне незгоде прочитајте на следећем линку.

Оно што је нарочито занимљиво, јесте то да је 40% возача изјавило да у моменту пре него што је настала саобраћајна незгода уопште није видело мотоциклисту у ретровизору. Као најчешћи разлог томе наводи се да им је мотоциклиста или мопедиста био слабо уочљив. У прилог тврдњи говоре и резултати европског истраживања о моторизованим двоточкашима (MAIDS, 2004) где се дошло до резултата да у 36% саобраћајних незгода возач моторног возила није уочио двоточкаша, а у 12% случајева возач двоточкаша није уочио друго возило.

Нека истраживања показују да возачи не примећују један фар. Мотоциклисти чине два одсто регистрованих возила и возачи по стеченој навици очекују два фара. Када виде један фар, догађа се да га не региструју у зони раскрснице, а у самој раскрсници најтежи су бочни судари, када мотоциклиста налети на средњи део аутомобила.

Возачи мотоцикла морају имати видљиву заштитну опрему или гардеробу на себи. А поред визуелне уочљивости битна је и звучна уочљивост. Не знам да ли сте знали да се електрични тротинети и мотоцикли који не стварају буку у стручним круговима називају и „“тихе убице“.

Други доста чест узрок који возачи набрајају јесте да нису очекивали да ће неко да их обиђе са десне стране. Морамо признати да се често догађа да се мотоциклисти провлаче између колоне возила. Док је готово 100% возача је изјавило да им је доста стресно када мотоциклиста вози разделном линијом.

Наравно и возачи аутомобила праве грешке у виду не увераваања, прекорачења брзине, користе мобилни телефон, не дају или касно употребе показивач правца или нагло скрену и тако пресеку путању мотоциклистима итд.

Да се разумемо, у овом тексту нисам имао намеру да било кога осуђујем, нити сматрам да је крива само једна страна, јер кад се незгода догоди касно је расправљати ко је крив. Већ ако желимо да побољшамо стање безбедности у нашој земљи морамо имати професионални и систематични приступ проблему. А у циљу повећања безбедности у саобраћају кључна је едукација и унапређење образовања у овој области.

Што се тиче младих возача који имају највећи ризик страдања на мотициклима што статистика и показује, није питање да ли ће се незгода десити, него када ће се десити. Те стога би их саветовао да пре учешћа у саобраћају добро савладају технику вожњу, да се упознају са правилима и прописима, да се опреме заштитном опремом, да поштују ограничења брзине, да провере техничку исправност свог мотоцикла, да не користе мобилни телефон, да не конзумирају алкохол и психоактивне супстанце и да изаберу мотоцикл који одговара њиховој конституцији.

Савет за родитеље је да не подлежу притиску деце да купе мотоцикл, већ је потребно прво обезбедити опрему и квалитетну обуку и едукацију.