Према извештајима Уједињених Нација и Светске здравствене организације, Србија спада у ред земаља са високом стопом страдања пешака у саобраћају. Те ћу стога данашњи текст посветити пешацима и размерама њиховог страдања у саобраћају. Пошто су они једна од најрањивих категорија учесника у саобраћају, покушаћу да расветлим узроке који доводе до њиховог страдања и да читаоцима представим податке од јавног значаја.
У Прегледном извештају Агенције за безбедност саобраћаја (јул 2019) у периоду од 2014. до 2018. год. живот је изгубило 718 пешака, док је 14.275 пешака претрпело повреде. У просеку, годишње у Србији погине око 140 пешака и бива повређено око 2.850 пешака. Другим речима, у просеку, скоро сваки други дан један пешак погине у Србији, и сваког дана буде повређено око 8 пешака.
Сваки четврти погинули и сваки седми повређени учесник у саобраћајним незгодама били су пешаци!
Више о безбедности пешака у саобраћају на територији града Зајечара прочитајте на следећем линку.
Скоро половина погинулих пешака смртно страда на лицу места настанка саобраћајне незгоде, 40% је преминуло од задобијених повреда у периоду до 30 дана од настанка незгоде, док је 13% пешака преминуло на путу од места настанка незгоде до здравствене установе.
Када се говори о угрожености пешака према старости, може се уочити да су најугроженији пешаци старости преко 65 година и деца до 14 година старости. Трагичан податак је да је свако треће дете које је смртно страдало у саобраћајним незгодама било пешак. Лица старија од 65 година имају преко 4 пута већу вероватноћу да смртно страдају у саобраћају као пешаци, у односу на остатак популације.
Најчешћи утицајни фактори од стране возача који је допринео настанку саобраћајне незгоде са погинулим и повређеним пешацима је предузимање непромишљених радњи и неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању пута.
Не знам да ли сте знали да је судар возила које се креће брзином од 40 километара на час са пешаком еквивалентан паду са другог спрата зграде, судар при брзини од 60 километара на час паду са петог спрата зграде, док при сударној брзини од 80 километара на час паду са осмог спрата зграде.
- При брзини од 30 километара на час смртно страда 10% пешака;
- При брзини од 40 километара на час смртно страда 20% пешака;
- При брзини од 50 километара на час смртно страда 40% пешака;
- При брзини од 60 километара на час смртно страда 80% пешака.
Најчешћи утицајни фактори од стране пешака који су допринели настанку саобраћајне незгоде су неопрезно ступање на коловоз, а да се претходно није уверио да то може безбедно да учини и утицај тамне одеће на настанак саобраћајне незгоде.
О грешкама које праве пешаци говоре и подаци да је у свакој четвртој незгоди са пешаком, пешак претрчавао коловоз! Док код обарања деце пешака овај проценат је знатно већи (63,5% деце је претрчавало!). Највећи број оборених пешака (57,9%) долазио је возилу са десне стране. Највећи број незгода догодио се ван обележеног пешачког прелаза (68,7%)! Код деце је овај проценат још већи (око 80%)!
Више о страдању деце у саобраћају прочитајте на следећем линку.
Свака пета незгода догађа се тако што пешак, ван обележеног пешачког прелаза долази ходом, са леве стране возилу. Уколико би правилно и благовремено ценили опасност, возачи би већину ових незгода могли да избегну, без обзира на пропуст пешака.
Приликом преласка преко коловоза пешак не сме да употребљава мобилни телефон нити да користи слушалице на ушима. Коришћење мобилног телефона и слушалица се негативно одражава на безбедност саобраћаја јер пажња пешака приликом преласка коловоза треба бити усмерена на саобраћајну ситуацију.
Коришћењем уређаја за комуникацију приликом преласка коловоза пешак ствара опасну ситуацију тако што: ступа на коловоз, а да се није уверио да прелазак коловоза може безбедно отпочети и завршити и погрешно процењује растојање и брзину наилазећег возила.
Такође, грешке који пешаци праве и које доводе до саобраћајаних незгода су провлачење између заустављених и паркираних возила, изненадно истрчавање и претрчавање улице, прелажење улице на црвеном светлу итд.
На наредним илустрацијама можете видети индикаторе понашања пешака у саобраћају по градовима и општинама у Републици Србији. Индикатори се односе на проценат пешака који коловоз прелазе ван обележеног пешачког прелаза, проценат пешака којима је пажња ометена уређајима за комуникацију, проценат деце пешака који коловоз прелазе ван пешачког прелаза и проценат пешака који улицу прелазе на црвеном светлу на семафору. Ови подаци који су представљени на картама показују заправо колико наше локалне самоуправо мало раде на унапређењу безбедности саобраћаја на својој територији.
Иако се сматра да за пешачење није потребна било каква обука, ипак постоје правила којих се треба придржавати да би се избегле ризичне ситуације. Поражавајуће је да је у нашој земљи саобраћајно васпитање и образовање које се спроводи у предшколским установама и основној школи на јако ниском нивоу и зависи од малог броја појединаца који се истински труде да обуче децу за безбедно учествовање у саобраћају, док системско деловања кроз школске програме не постоји.
На овом линку можете бесплатно преузети материјале за саобраћајно васпитање и образовање деце.
У саобраћају пешаци свакако морају бити најпажљивији приликом преласка улице. Иако очекују да ће возачи зауставити своје возило и да ће пропустити пешаке на пешачком прелазу, може се десити да возачи не уоче пешаке на време или да не буду у стању да се благовремено зауставе.
У саобраћају пешаци свакако морају бити најпажљивији приликом преласка улице. Иако очекују да ће возачи зауставити своје возило и да ће пропустити пешаке на пешачком прелазу, може се десити да возачи не уоче пешаке на време или да не буду у стању да се благовремено зауставе.
За кретање и прелазак преко улице треба користити тротоаре и пешачке прелазе свуда где постоје. Веома је важно да пешаци обрате пажњу на саобраћајну сигнализацију, као и да буду довољно удаљени од коловоза док се крећу или чекају да пређу улицу. Камиони и аутобуси често приликом скретања праве велики лук и тада једним својим делом могу прећи и преко тротоара. Зато је неопходно да су пешаци увек сконцентрисани и опрезни. Увек када се налазе у близини моторних возила пешаци морају водити рачуна о тзв. мртвим угловима. То су ситуације у којима возачи нису свесни присуства пешака, јер нису у могућности да их виде.
Савет за возаче када пролазе поред зона велике атракције, школа, дечијих игралишта, спортских терена, паркова, болница, старачких домова, шопинг молова итд. да обрате пажњу на пешаке који се налазе на коловозу или ступају на коловоз или исказују намеру да ће ступити на коловоз. И када возилом прилазе пешачком прелазу да своју брзину прилагоде тако да у свакој ситуацији коју виде или предвиде могу безбедно да зауставе своје возило испред пешачког прелаза.
Такође, на делу пута на коме се крећу деца и на коме постоје саобраћајни знаци о учешћу деце у саобраћају, да возе са нарочитом опрезношћу, тако да могу благовремено да зауставе своје возило. Није редак случај да деца понесена игром, „излете“ на пут за лоптом, не обраћајући довољно пажње на ситуацију у саобраћају.
Svi su krivi za sve ali posto ne mozemo da menjamo narod, kao sto bi neki klub tim na draftu, dobro bi bilo da poradimo na promeni svesti pre svega nadleznih a onda i pojedinaca, pa ce evolutivno mozda nesto i da se promeni. Treba nam sto vise ovakvih strucnjaka koji ce ukazivati na to. Svaka cast za analizu.
Тема је затворена за коментаре