Поводом 15. Међународне конференције „Безбедност саобраћаја у локалној заједници” која ће се ове године одржати у Врњачкој бањи у периоду од 24. до 27. јуна разговарали смо са еминентним стручњаком за безбедност саобраћаја проф. др Крстом Липовцем који више од 25 година има искуства у локалним, регионалним, ЕУ и међународним пројектима у вези са безбедношћу друмског саобраћаја.
Поштовани професоре хвала Вам што сте издвојили своје време за овај интервју, и надам се да ће нашим читаоцима бити од користи. Од 24. до 27. јуна у Врњачкој бањи биће одржана јубиларна 15. Међународна конференција посвећена безбедности саобраћаја у локалној заједници. Ви сте председник научно-програмског одбора. Шта нам можете више рећи о предстојећој конференцији? Која су Ваша очекивања? Који су радови и иновације који завређују Вашу пажњу? Колико ће бити учесника и из којих земаља? Шта је све ново у односу на претходне конференције?
– Ово је јубиларна, 15 конференција БСЛЗ. На прошлој конференцији је било преко 380 учесника. Ове године очекујемо смањење због пандемије корона вируса, која је у току.
Пандемија нас је приморала да, по први пут, одложимо конференцију, са априла када се традиционално одржава, на јуни. Међутим, пандемија нас је подстакла да у раду конференције више користимо савремене технологије.
Конкретно, први пут ћемо имати организоване онлајн презентације уважених стручњака из иностранства: из Швајцарске, Енглеске, Француске, Немачке, Украјине, Грчке, Словеније, Северне Македоније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне горе итд. Планирали смо и две радионице које ће се реализовати комбиновано онлајн и уживо.
Модератор веома важне радионице која се односи на стратегије и стратешко управљање безбедношћу саобраћаја у региону, биће представник УНЕЦЕ – Уједињених нација Економске комисије за Европу (Ненад Николић). У току ове радионице би требало да се упознамо се стратегијама безбедности саобраћаја у државама региона, са мерама које су предвидели и мерама које су спровели, са достигнућима и проблемима са којима се сусрећу. Излагања ће имати представници министарстава и агенција за безбедност саобраћаја. Представник УНЕЦЕ ће излагати глобалне циљеве, а представник Европске уније (Катерина Флора из Грчке) нову стратегију безбедности саобраћаја за ЕУ. Оваква размена искустава се први пут организује у региону, на тако високом нивоу.
Друга веома важна тема којој ћемо се посветити су најновија искуства у примени нових превозних средстава као што су тротинети, мала електрична возила, електрични бицикли и сл (micromobility). Ову радионицу ће водити представници компаније „Декра” из Немачке који, у овом тренутку имају највише искустава у развоју и примени овог вида превоза. Посебно ће бити обрађена питања у вези ставова учесника у саобраћају, понашања, техничких карактеристика ових возила, прописа који уређују ову област, прилагођавања инфраструктуре, постојећих модела који се развијају у Евопи и у свету.
Један од округлих столова ће се односити на прописе у области безбедности саобраћаја. У том смислу смо позвали представнике комисије за припрему предлога Закона о безбедности саобраћаја да присутне упознају са досадашњим резултатима рада и са дилемема које су се појавиле.
Пошто се налазимо на крају деценије посвећене акцији безбедности саобраћаја на путевима (2011. до 2020. године) која је имала за циљ да смањи прогнозирани ниво смртности у саобраћају, у свету за 50% у односу на 2011. годину. Занима ме колико је наша земља успела у томе? И да ли се број саобраћајних незгода са смртно страдалим и повређеним лицама у односу на 2011. год. смањио? Како би сте оценили тренутно стање безбедности саобраћаја у нашој земљи?
– Једно уводно предавање (др Алан Рос из Велике Британије) и једна од радионица ће се односити на циљеве одрживог развоја и најновија искуства у припреми Планова одрживе мобилности у свету и у Србији. У том смислу ћемо анализиирати да ли су циљеви и захтеви безбедности саобраћаја у складу са глобалним и националним циљевима одрживог развоја.
Изузетна пажња ће бити посвећена спровођењу стратегије безбедности саобраћаја и расправи о научним методама праћења резултата. У том смислу ћемо изложити циљеве националне стратегије безбедности саобраћаја за Србију, као и за неколико градова и општина (за град Београд и тако даље) и резултате који су постигнути. Наука се залаже да се успех у безбедности саобраћаја мери степеном достизања усвојених циљева у стратешким документима, а не поређењем са одабраним годинама. Само на тај начин се може елиминисати нестручно праћење резултата и злоупотреба статистичких података у циљу истицања само похвала на водеће субјекте безбедности саобраћаја.
Највише простора ћемо посветити излагању примера из праксе. Наиме, учесници ће имати прилику да чују представљање одабраних примера мера и активности које су поједине јединице локалне заједнице успешно спроводиле у претходном периоду, али и да изложе своја искуства и учествују у бројним дискусијама.
На конференцији ће бити места и за излагање научних и стручних радова који ће се наћи у зборнику радова. Ови радови покривају веома различите области безбедности саобраћаја и сваки појединачно изазива интересовање, подстиче питања и отвара простор за дискусије.
Пошто је конференција посвећена безбедности саобраћаја у локалној заједници, да ли би сте могли нашим читаоцима да објасните која је улога локалне заједнице у унапређењу и у управљању безбедности саобраћаја? Које су њихове законске обавезе и дужности? Која је улога локалних савета за безбедност саобраћаја? Како ви оцењујете њихов рад и залагање? Примера ради, град Бор у коме живим и радим нема Стратегију за безбедност саобраћаја, Катастар саобраћајне сигнализације итд. Да ли је то усамљени случај у нашој земљи или оваквих градова и општина има више?
– На свим претходним конференцијама смо истицали значај јединица локалне самоуправе и крилатице: „Мисли глобално, али ради локално”. Ми желимо, на различите начине, охрабрити представнике локалних заједница да предузимају мере из своје надлежности и да схвате да су огромне могућности локалних заједница. Често они сматрају да се све „догађа горе“, на државном нивоу и да су они немоћни! То није тачно. Наиме, на локалу делују бројни, важни субјекти безбедности саобраћаја који су основа заштитног система безбедности саобраћаја. Од државе се очекује да створи добар нормативни и институционални оквир. Али у локалним условима постоје: градски/општински органи власти, ради саобраћајна полиција, дечији вртићи, предшколске и школске установе, ауто-мото друштва, ватрогасна служба, предузећа за путеве, друга предузећа и компаније, ауто школе, технички прегледи, удружења грађана итд. Закон о безбедности саобраћаја на путевима, у Србији је добро прописао надлежности и одговорности, обавезу оснивања локалних тела за безбедност саобраћаја, одржив начин финансирања активности у безбедности саобраћаја (30% новца од казни иде на рачун јединица локалне самоуправе), а на државном нивоу постоји управа саобраћајне полиције која добро покрива све јединице локалне самоуправе, као и Агенција за безбедност саобраћаја која посебну пажњу посвећује сарадњи са јединицама локалне самоуправе. Локална тела за безбедност саобраћаја имају одличну прилику да осмисле, спроводе и координирају све активности „на локалу“.
Законом су прописани: обавеза оснивања локалних тела за безбедност саобраћаја, обавеза наменског коришћења средстава од казни за саобраћајне прекршаје, начин расподеле ових средстава, намена ових средстава, обавеза доношења стратегија и акционих планова безбедности саобраћаја, обавеза доношења годишњих програма безбедности саобраћаја и извештавања о реализацији програма, праћење реализације стратешких докумената итд. Све већи број градова и општина прихвата концепт стратешког управљања безбедношћу саобраћаја, припрема, усваја и спроводи мере и активности према стратешким документима. Ове јединице локалне самоуправе имају боље резултате и успостављају одрживо и трајно управљање безбедношћу саобраћаја. Нажалост, још увек постоји значајан број општина и градова који нису применили овакав концепт, немају стратешке документе, не доносе годишње програме безбедности саобраћаја, па чак и ненаменски користе новац од казни за саобраћајне прекршаје.
Често се у јавности полемише шта је ефикасније превентивне мере или строге мере у виду казни? Зашто се код нас све своди на примену репресвних мера, док се превентивне мере у виду промоције саобраћајног васпитања и образовања, саобраћајно-техничких, саобраћајно-регулативних, грађевинских, урбанистичких и архитектонских мере ништа или слабо предузима? Да ли је у питању то што локалне самоуправе немају довољно средстава за овај други вид мера или је нешто друго по среди?
– Ово је сложено питање, али је у вези са доследним спровођењем стратешког концепта управљања безбедношћу саобраћаја. Наиме, неопходно је комбиновано примењивати систем мера и активности, међу којима су превентивне, али и репресивне мере. Посебно се истиче значај јачања капацитета и интегритета институција, унапређења безбедности инфраструктуре, унапређења саобраћајног образовања и васпитања и систем превентивно-промотивних мера унапређења безбедности саобраћаја. Само доследно и, на науци засновано, комбиновање ових мера може, дугорочно, дати добре и одрживе резултате. Не бих рекао да локална самоуправа нема средстава. Мислим да више недостају људи који би били посвећени безбедности саобраћаја. Овоме доприносе лоши ставови и свест (о обиму проблема безбедности саобраћаја и о могућностима да се стање унапређује), слаб капацитет и интегритет појединаца (посебно доносиоца одлука) и институција на локалном нивоу. Ми смо на Саобраћајном факултету основали и акредитовали посебан смер: Безбедност друмског саобраћаја, где студенти, у току 4 године основних и једне године мастер студија, изучавају различите научне дисциплине. Ово смо урадили како бисмо помогли и јединицама локалних самоуправа у јачању њиховог капацитета. Убеђен сам да ће дипломирани инжењери и мастер инжењери безбедности друмског саобраћаја, у свим општинама где буду радили, дати велики допринос унапређењу безбедности саобраћаја.
Медији имају важну улогу у промоцији безбедности саобраћаја и подизању свести о безбедном учествовању у саобраћају. Како би сте Ви оценили однос медија ка овом проблему? И који би био Ваш савет за уреднике медијских кућа?
– На Саобраћајном факултету изучавамо и један предмет „Маркетинг у безбедности саобраћаја“. У оквиру овог предмета, детаљно изучавамо велики значај и различите могућности медија да допринесу безбедности саобраћаја. Нажалост, мало је уредника и новинара који су специјализовани и посвећени безбедности саобраћаја. Већина њих тражи сензације како би продали новине или повећали гледаност/слушаност ТВ и радио емисија. Веома је мало оних који се доследно и у континуитету баве питањима безбедности саобраћаја.
Мислим да би било врло пожељно, ако би медији посветили више пажње безбедности саобраћаја, али на начин да, у сарадњи са стручњацима (појединцима и институцијама) припреме и спроводе планове емисија, чланака, интервјуа итд. Ове планове би требало осмислити тако да прате статегије и акционе планове безбедности саобраћаја. Сензације у виду саобраћајних незгода са најтежим последицама би требало користити на прави начин, да се отворе теме и дају јасне смернице које мере и на који начин би требало спроводити, да се подстакну грађани и доносиоци одлука да освеже мере и активности, да их доследно спроводе и да трајно мењају своје понашање.
Такође би требало медијски промовисати савремени концепт одговорности за стање безбедности саобраћаја. Уместо само правне одговорности, неопходно је причати о стручној, моралној и политичкој одговорности. Уместо само приче о одговорности учесника незгоде, требало би више причати о одговорности креатора система. У том смислу, у Србији смо прописали и започели спроводити низ различитих алата унапређења безбедности путева, али и промовишемо овај савремени концепт који би требало да подстакне бројне субјекте, доносиоце одлука да препознају своју одговорност и унапреде рад у овој области. Медији би, заједно са стручњацима, могли допринети промоцији исправних и на науци засновних ставова о одговорности за стање безбедности саобраћаја.
У медијима су се појавиле информације да нас чекају измене Закона о безбедности саобраћаја. Па ме занима шта је то ново што ће измене донети? И да ли је тренутни закон адекватан развоју саобраћаја код нас? И како би сте оценили примену закона?
– Мислим да постојећи закон пружа одличне основе за даљи развој и унапређење безбедности саобраћаја. Много је више простора за унапређење доследне примене овог закона, него што мислим да нам је потребан нови закон. Зато се залажем за доследнију примену постојећег закона и других прописа, па тек онда за стално дорађивање и прилагођавање развоју друштва и технологије. На Конференцији смо планирали једну радионицу која би била посвећена Прописима у безбедности саобраћаја.
У свету се доста ради на промоцији нових видова мобилности (електрични тротинети, елетрични бицикл…). Па ме занима докле смо ми стигли са тим? Да ли ће измене закона које нас чекају стимулисати ове видове превоза?
– Србија, као и многе друге земље, није уредила тзв. „Микромобилност“ на својим путевима и улицама. То треба да буде део измена закона о безбедности саобраћаја на путевима. На Конференцији смо планирали једну радионицу која ће бити посвећена овом питању. Позвали смо представнике компаније „Декра” из Немачке да организују радионицу и представе најновија искуства у нормативном регулисању, техничким аспектима возила, питањима инфраструктуре, понашања, ставова итд.
Као предавач теоријске обуке у више ауто школа занима ме како оцењујете рад ауто школа? Где видите проблеме и пропусте? Да ли је потребно нешто мењати у систему обуке за возача?
– Мислим да стручњаци у ауто школама нису, у великом броју, препознали шансе које им пружа ЗОБС. Одлична је идеја о лиценцирању и сталном стручном усавршавању предавача, инструктора и испитивача, али би је требало даље развијати. Посебно би требало посветити пажњу спровођењу прописа у овој области, изучавању и унапређењу наше праксе. Уместо формалног надзора над радом ауто школа, много већу пажњу би требало посветити стручном надзору и стручној подршци за даљи развој и унапређење стручног оспособљавања кандидата за возаче.
На смеру безбедност друмског саобраћаја, на Саобраћајном факултету изучавамо посебан наставни предмет „Едукација за саобраћај“, у оквиру којег посебну пажњу посвећујемо едукацији у ауто школама, као и укорењивању исправних ставова о безбедности саобраћаја. Очекујем да ће наши дипломирани инжењери саобраћаја, у будућности, све више учествовати у раду ауто школа и да ће они предводити све активности унапређења ове области.
И на крају Ваш савет и предлог за локалне самоуправе широм Србије. Које све мере требају предузети и у ком правцу треба радити на унапређењу безбедности саобраћаја како би се број саобраћајних незгода смањио и како би добили безбедније друштво у коме нема повређених и смртно страдалих лица у саобраћају?
– Прво сугеришем доследну примену прописа који се односе на надлежности, обавезе и могућности локалних самоуправа и субјеката на локалном нивоу. Сматрам да су неопходни:
- кадровско јачање јединица локалне самоуправе (у свакој општини/граду би требало да има макар један запослени чији основни посао је унапређење безбедности саобраћаја),
- стално стручно усавршавање запослених у општинама и градовима (неопходне су редовне, годишње обуке у виду семинара, конференција и других стручних скупова које би помогле доносиоцима одлука да унапреде рад у безбедности саобраћаја),
- оснивање локалних тела за безбедност саобраћаја и промоција њиховог рада и одговорности,
- стално унапређење координације и кооперације између свих субјеката,
- организовање и активно учешће у размени искустава између општина и градова (у виду студијских посета, радионица на стручним скуповима, презентација најбоље праксе, праћења ефеката мера и тако даље),
- припрема и усвајање стратешких докумената (стратегија безбедности саобраћаја и акциони план безбедности саобраћаја) и њихово доследно спровођење,
- доношење и доследно спровођење годишњих програма безбедности саобраћаја који су у складу са стратешким документима,
- извештавање о стању безбедности саобраћаја, о резултатима спровођења стратешких докумената и о спровођењу програма безбедности саобраћаја,
- доследно и одговорно, наменско коришћење средстава од казни за саобраћајне прекршаје,
- континуирана помоћ и подршка свим локалним субјектима безбедности саобраћаја,
- промоција савременог концепта одговорности за стање безбедности саобраћаја,
- организовање мерења и снимања индикатора безбедности саобраћаја и других обележја безбедности саобраћаја и праћење стања на основу података (безбедност саобраћаја мора бити заснована на подацима),
- подстицање стручњака да критички учествују у свим активностима унапређења безбедности саобраћаја (безбедност саобраћаја мора бити заснована на науци).
Хвала Вам професоре на овом разговору и желимо Вам пуно успеха на предстојећој конференцији.
