Ашик Жена: Како да спремите зимницу за дух?

Октобар у Зајечару је крај једне и почетак наредне године. Као што је Римљанима година почињала 1. септембра, тако се Зајечарцима прелаз између једне године у другу, врти ту негде у октобру, око „Зоранових дана”…

Људи који знају да је животна радост само једноставан скуп тренутака уживања, увек су у потрази за таквим малим тренуцима величанствености, као што је одлазак у позориште. Људима у малом граду, свака представа је спектакл, чак и она која им се не допада. Сат времена у позоришту, људима који настоје да дух одрже ситим, представља оно што називамо тренутком за памћење.

Међутим, деси се ипак да негде у гужви између испуњавања обавеза, различитих морања, задовољавања туђих очекивања, размишљања о томе како новац зарадити, преусмерити, искористити, потрошити, а ипак га неким чудом задржати и трагања за тим радосним искрицама које сачињавају оно што у животу називамо срећом, људи превиде баш те драгоцене тренутке. И онда кажу како су изгубили животну радост.

Истина је мало другачија. Животну радост није могуће изгубити. Оно што губимо је свест да је радости ипак било. Превиђамо радост. Пуштамо тренутке у којима смо заиста уживали, да падну у заборав. А онда „објективно“ закључимо да је за нама још једна лоша година.

Морам да за тренутак пољуљам ваше процене: ако осећате да вам фали та животна радост, ако сте од оних који шетају зајечарским улицама говорећи да нема људи и да се ништа не дешава, можда тражите радост на погрешном месту, негде ван себе… можда сте само заборавили да чувате радосне тренутке. Можда нисте усмерили пажњу на оно што вас чини радосним. Можда нисте још увек дефинисали шта за вас представља радост?

Ова година се ближи крају. У резимеима који ће кружити у новогодишњим дневницима видећете вероватно дефиле оних вести које треба да нас подсећају на то како је година била потпуни фијаско. Опростите што ћу можда нарушити ту „објективну реалност“. У овој години било је и неких битних, а лепих момената. Проверите где сте их затурили. Након што дефинишете шта за вас значи радост, проверите где је чувате – на фотографијама у телефону, у сећањима, на друштвеним мрежама?

Ја своје радосне минуте, сате и дане чувам у теглама. Конзервирам их да ми дуго трају. И тако, док неки Зајечарци у последњем тренутку пуне теглице краставчићима, паприкама и осталим ђаконијама, а неки други увелико већ отварају тегле ајвара и уживају у свежини и мирису првоотворене тегле, ја убацујем у своју теглицу радости још један шпил карата са „Зоранових дана”. Тако ја спремам зимницу у Зајечару. Јер, кад знам да ми је дух сит и када сам сигурна да сам успела да у току године проживим тренутке за које могу да кажем да су ме учинили испуњеном, за мене зиме нема.