Многи се питају да ли ће после вируса COVID-19 све бити као пре и да ли ће се живот вратити на „старо“.
Они који се плаше враћања на нормалу измишљају како неће ништа бити као пре. Уствари, то како је било пре, није им се нарочито свидело, па би хтели да дође до неке промене. Има људи који се плаше од – јутра! То је почетак новог дана и почетак нечег новог, које ће се дешавати током дана који долази. Слично је и са настанком „нормалног“ стања после велике епидемије или неке друге катастрофалне појаве у животу човека.
Родитељи се рецимо плаше поласка детата у јаслице, а пре епидемије они су са радошћу водили или испраћали од куће дете у јаслице. Иста ствар ће бити и када септембра деца пођу у школу. Најгоре је што свој страх и узнемиреност преносе на дете. Дете очекује да Ви знате одговоре на сва питања која га интересују, а Ви сте несигурни и стрепите од поласка детета у јаслице после епидемије. Да бисте постали сигурнији и одлучнији, идите до обданишта и упознајте се са новим режимом живота и рада у тој установи, разговарајте са васпитачима о новима обавезама, Вашим и дететовим.
Шта значи, тај „нови почетак“ живота после епидемије? Оно што сте научили у вези са маском и рукавицама, односно са самоодговорношћу за своје здравље и живот. Да ли сте успели да то покажате и објасните вашем детету – шта значи. Једном, не тако давно, када је Ваше почело да корача, научили ста га како да се чува од струје и од пада низ степенице, да прелази улицу на зелено светло или како да избегне неку опасну ситуацију у животу. Научите га сада, на прагу неког „новог“ почетка у животу, како да постане самоодговорно у односу на своје здравље.