Како се приближава врх у епидемији вируса COVID-19 у Србији, када се очекује да сваког наредног дана умире све већи и већи број оболелих, тако је све чешће помињан тзв. „италијански сценарио“, тешке здравствене прилике због корона вируса у Француској, Енглеској и другим земљама.
У најстрашнијем обрту епидемије који би био праћен великим побољевањем и помором становништва, да би се народ заплашио, увођене су ригорозне мере изолације и полицијског часа, прећено је новчаним казнама и затвором оних који су непослушни, наговештавано је да ће београдска гробља бити тесна да приме све помрле. Апокалиптична визија деловања корона вируса, да се понашање народа учини пожељним. У оваквим епидемијама страх је бескористан, поготову ако је прожет паником или када ствара апатију и безвољност, предавање судбини.
Како је COVID-19, глобални феномен, познати светски психолози објавили су како се људи понашају у сусрету са овом опасном и смртоносном болести. На основу њихових истраживања како се становништво односи према мерама изолације и полицијског часа, односно у којој мери је мотивисано да их спроводи, дефинисали су три, односно четири групе људи:
- претерано послушне,
- недовољно послушне,
- непослушне и
- они који не спадају ни у једну ни у другу групу.
Они који су претерано послушни су страшљивци склони да се нерационално понашају и паниче. Они у епидемији могу да својим понашањем „заразе“ страхом и друге, смиреније и прибраније особе. Што је најгоре, лако прихватају и шире нетачне и сензационалне вести о побољевању и умирању.
Они који су недовољно послушни могу да стварају проблеме у епидемији, јер не извршавају доследно мере сузбијања епидемије, често критикују предложено и оно што се чини, дају своје предлоге, кваре ред и др.
Они који су непослушни сматрају се нерањивим. Они сматрају и свима причају да њима корона вирус ништа не може, склони су да измишљају храну која им даје снагу (бели лук, неке лековите биљке, алкохолна пића), верују у судбину која им је увек наклоњена и др. То су обично младе, здраве, лакомислене особе у адолесценцији или раном узрастном добу које могу брзо да се заразе и разболе.
Најзад, има људи који не припадају ниједној од поменутих група. Они се промишљено и рационално понашају, онолико рационалније колико имају више знања о вирусу COVID-19. Они могу бити веома корисни у сузбијању епидемије као „помоћници“ – активисти и волонтери ако су добро научени и обучени.
У оваквој ситиацији долазак лекара из Кине у Београд и њихови контакти и изјаве о искуствима и знањима стеченим у епидемији корона вируса у Кини, донео је значајну дозу оптимизма. Они су у своме излагању на државној телевизији, на првом програму, изјавили да против вируса COVID-19 постоје лекови. Рекли са да су њима лечили оболеле у Кини. Са успехом су лечили и излечили оболеле особе које су имале солидан имунитет. Рекли су да и у Србији постоје два лека, од четири које је одобрила и Светска здравствена организација. Не поменуше о којим лековима се ради. Можда је то у реду. Народ би похрлио у апотеке и дрогерије да се снабде тим лековима, а то је непотребно. Лекови нису брашно. Брашном може свако да рукује, а лековима рукују само лекари онда када је то нужно и потребно.
По мени, ми смо смо колико-толико ушли спремни у све ово али немамо довољно капацитета, људства и лекара имамо, али у Немачкој и другим развијеним земљама!
Тема је затворена за коментаре