Здравље је свакодневна ствар сваког од нас и од онога што свакодневно чинимо зависи колико ћемо бити здрави.
А колико је свакодневни живот важан за човека најбоље се види када погледате шта је то што зовемо свакодневицом.
Свакодневница је оно што се сваком догађа у једном дану, прецизније током 24 сата. Спавање, обедовање и исхрана, рад и разни облици физичке активности, учење, полни живот и др. Ако се мало замислите, можете набројате 60 главних активности које чине вашу свакодневицу и још већи број оних мања важних. Ако мало боље размислите видећете да све те активности су у вези здравља.
Неки научници сматрају да све што чините у току дана чините ради здравља: спавате ради здравља, умивате се и купате ради здравља, храните се у вези здравља, радите на имању или у предузећу ради стицања дохотка који највећим делом трошите ради здравља, возите аутомобил или бицикл итд.
Највећи број људи настоји да фунционише тако да сваког дана понавља активности из претходног дана. То може бити добро, али и лоше, јер устаљене исте активности сваког дана, могу бити лоше навике (пушење дувана), које бисте могли заменити новим квалитетнијим и кориснијим.
Али наш живот и оно што чинимо у свакодневици често зависе од промена које се дешавају у околини – природној или социјалној. Оне се одражавају мање или више, на живот у свакодневици.
На пример: у нашој земљи сада влада велика здравствена криза. COVID-19 је ударио на стубове живота и здравља и омета живот сваког појединца. Утиче на на вашу душу, дисање, органе за варење и излучивање, на полни живот и репродукцију, кретање, на учење, рад и разне физичке активности, а најгоре је што многе активности које ви обављате чинећи то у сарадњи са другим људима у вашој околини, онемогућавају вам држањем растојања од 2 метра, скраћивање времена за разговор на највише 15 минута и ношење заштитне маске. Ове мере спречавају поједница да задовољи многе основне животне потребе и испољи своја интимна осећања.
Ове мере, на којима се инсистира и ако их не извршавате прете вам казном, искључују појединца из заједнице, из друштва, што може бити праћено душевним поремећајима. То се већ догађа о чему говоре психијатри на основу разговора са пацијентима. Та појава искључивања појединца из заједнице, најчешће наметнутим и насилним методама, ремети живот појединца у свакодневици и оставља последице на физичко и душевно здравље.
На крају, поставићете питање шта да се ради:
- Будите опрезни и настојте свим силама да се сачувате и не оболите док траје епидемија корона вируса и
- Настојте да онај начин живота у свакодневици какав сте упражњавали пре епидемије, и какав водите свакодневно, обновите и унапредите. Другим речима – живите онако како сте навикли да живите пре ове кризе и пребродићете здравствену кризу о којој је реч.
