Можда је боље рећи шта свет жели да сазна о вирусима, а затим и корона вирусу. Али, ситуација је таква да нико о томе не прича. Највише што добијамо јесу обавештења о току епидемије, о новооболелима, о броју оболелих на респираторима, о умрлима, о неколико мера заштите: ношење маски, прање руку, избегавања близине других људи одмицањем на растојање од најмање два метра и сл. – а на сваком лицу које гледам док разговарам са неком особом, видим питање: „зашто, зашто, зашто… ” Зашто да носим маску, зашто да перем руке, зашто да држим остојање од других од два метра и стотину других „зашто”, споменутих и неспоменутих.
У разговору са народом, али и из сазнања шта народ интересује из новина, са портала и телевизије, из коментара после чланака о вирусу COVID-19, извире низ питања на која треба дати одговор. Ко ће други, пре свих дати одговор, него – лекари. Али они се не баве тиме, или не на начин како би то народ желео. Постоји једна мудрост о односу лекара и народа. Да би лекар требало прво да слуша шта народ каже, па да планира, организује и прилагоди свој рад и одреди своје активности које би одговарале схватању и могућности да их народ примени. Не одступајући од првог принципа медицинске етике: „Прво је не нашкодити”.
Више се бавимо тиме да ли су подаци прави или лажни, него епидемијом и вирусом COVID-19. Када се ради о смислу ове здравствене поуке, прво, што народ интересује је, да ли постоји лек и вакцина, могућност лечења и докле се стигло са вакцином. Ова питања постављана су на конференцији за штампу. Како год да је, новинари су између народа и лекара. Лекари нису хтели одговарати на нека питања. Говорили су: „Пустите нас да радимо свој посао” или напуштали конференцију за штампу под изговором: „Идем да са мојим колегама на клинци лечим оболеле. Њима је помоћ потребнија”. Када лекари не одговарају на питање школованих и лаика, или народа, испада да народ смета лекарима. Лекари су учили медицину због народа и за народ. Значи, не може народ сметати лекарима. Обрнуто је: лекари који нису предати лекарству, сметају народу.
Када се ради о одговору на питање да ли постоји лек против корона вируса – постоји. Зове се ремдесивир. Налази се у протоколима инфективних клиника. Овим леком постижу се добри резултати у лечењу тешких болесника оболелих од корона вируса. Лек хлорокин, за који су код нас политичари писали рецепт, не лечи – него убија.
Вакцина не постоји још увек. Више земаља са високо развијеном науком, ради на њеној производњи и испитивању. Када те активности буду окончане она ће бити примењена. Када се то догоди ишчезнуће мучна неизвесност шта ће се догодити ако оболимо.
Питали су ме да ли и они који су преболели COVID-19 могу да оболе. Искуства са SARS-ом и MERS-ом, који су рођаци корона вируса, говоре да могу. Да би се знало шта ће бити са онима који су прележали COVID-19, још се не зна. Време ће нас научити. До тада ће ефикасни лекови и вакцина бити потребни.
Лето ће проћи док ударимо дланом о длан, и приближиће се време вакцинације против сезонског грипа. Нека се свако вакцинише вакцином против грипа! У сезони грипа неће оболети од грипа ко је вакцинисан. Тако ће лекари знати, да онај ко је оболео од сезонског грипа, не болује од корона вируса. То ће им помоћи да поставе дијагнозу и предузму потребно лечење.
Многи су ме питали о епидемији: докле је стигла у своме току, шта значи, прво, смањивање броја оболелих, па сада повећање; шта значе нови термини: епидемијски талас, а затим нови талас, па и таласић; епидемијски џеп или реп, да ли, ако више људи тестирамо, имаћемо више оболелих, а када то не би чинили било би комфорније итд.
Када је реч о епидемијском таласу, о њему говоримо када се број обoлелих јавља стално (континуирано) у једном времену. Нови талас је када се престане јављати број нових случајева, па се након неког времена почну поново јављати оболели и заражени. Епидемијски џеп или реп, не значи крај епидемије, то је само неки од њених појавних облика. Боље је те појаве назвати епидемијским жариштима.
Тестирање није разлог јављања нових новооболелих и заражених. Тестирати треба што већи број људи да би се открили нови случајеви које треба издвојити из заједнице и лечити. Французи су сузбијали епидемију корона вируса, тестирајући и по 30.000 људи недељно. Наша је грешка што нисмо то чинили у почетку епидемије јер би спречили, да многи који су оболели, не оболе.
