Ударне вести у медијима су управо оне о корона вирусу, али већим делом о онима који су на власти и шта они раде, о болницама и лекарима, о ванредним стањима у градовима у Србији, али све онако уопштено, уз понављање, шта је добро предузети против корона вируса – мере заштите. Али, мало је у медијима чланака о томе – шта народ ради?
Ако неки жели да види шта народ ради нека сврати на пијацу, на аутобуску и железничку станицу, у кафић, посластичарницу, превезе се неким средством јавног превоза… Улазим у такси где ме дочекује крупан наслов на делу аутомобила испод предњег ветробранског стакла: „Обавезно је ношење маски!”. Возач држи отворен прозор и има маску преко лица. На моје питање да ли корисници користе маску, каже: „Како који”. Не опомиње их. Боји се да би се наљутили и не би користили услугу. Зазире од корона вируса. Верује да стално отворен прозор с његове стране и маску коју има на лицу, могу да га заштите.
Седим у посластичарници напољу, на отвореном простору. Маске су људима око врата. Иза мене седе два пријатеља и разговорају. Начуо сам разговор. Разговарају о корона вирусу. Један од њих, несрећан и дубоко забринут каже: „Значи, свако мора да се разболи? Па, ко остане наставиће даље”. Има утисак да се сада после овог налета короне народ уплашио. Тешко је рећи да ће то утицати да се целисходно понашање у вези мера заштите. Видећемо.
Одлазим на зајечарску пијацу. Неколико продаваца, још увек носе нанизане на подлактици „ивањданске венчиће“. Јуче је био Ивањдан. На Ивањдан, девојке иду рано у поље и од ивањског и другог цвећа праве чудотворан венчић. Оне које желе да се удају за неког момка који им се допада, вребају прилику да га погледају кроз венчић. Ако успеју у томе, жеља ће им се испунити. Удаће се за момка кога желе за мужа. Тај венчић, ставља се на кућу поред улазних врата да заштити укућане од болести и сваког зла. Што би се рекло у народу: „Да у кући буде здравља”. Упитах једног од продаваца, шалећи се, да ли штите венчићи и од корона вируса. Потврдио је, а ја наставих даље.
Јуче су поводом празника Ивањдана, многа газдинства у Србији обележили овај празник као крсну славу. Један од мојих пријатеља ишао је на славу код кума, у друго село близу Неготина. Питао сам га да ли зна да у Неготину има нових случајева вируса COVID-19 и да ли слуша на вестима да су за ширење корона вируса најопаснија места – славља, журке, породична окупљања на која се позивају гости. Каже да је то пропаганда и да би на славу ишао по сваку цену.
Такође, јавио ми се и један од пријатеља из Новог Сада. Прво питање које сам му поставио је о корона вирусу „Шта ради народ”? Одговорио ми је: „Замисли, из Београда нам долазе млади и организују журке у Новом Саду? Овде то није још увек толико забрањено”.
Сетих се једног певачког новосадског дуа из деведесетих „Луди Срби”. Ето, шта ради народ!
