У медијима се разговара о штетама које свакодневно производи вирус COVID-19 светској економији. Економије најбогатијих земаља на свету нису отпорне на разарајуће дејство корона вируса. Нико не анализира како свакодневне мере против овог вируса утичу на економију домаћинства и појединих грађана, одузимајући им средства за живот које мора да издвајају свакодневно за маске и рукавице.
Данас сам у највећем граду Тимочке Крајине посматрао људе како се понашају у односу на ношење маске, пар дана након што су забележена два нова случаја оболелих од COVID-19. На улици маску не носи нико и то је у реду. У затвореном простору, од 70-оро људи маске носи само 7-оро! Упитах неке зашто не носе маске – ћутали су. Они отворенији рекоше да немају довољно новца да сваког дана купе маску и рукавице, када иду у продавницу, банку, пошту и друга слична места.
Током протеклих месеци, три и по – да будем прецизнији, често су понављали најстручнији људи у држави да се можемо заштитити од заразе вируса COVID-19 ако одговорно и предано примењујемо прописане мере, и не само то, већ да и даљи ток епидемије и колико ће трајати, зависи од тога колико ће сваки појединац примењивати прописане мере, међу најважнијим помињу се ношење маски, рукавица и прање руку.
Али, да ли је довољна само развијена здравствена свест и одговорност да би неко носио маску и рукавице?! Не! Потребно је имати у новчанику довољно пара. За њих, потребно је издвајати дневно један евро и нешто више.
Каква су искуства у вези са трошковима здравствене заштите када су у питању заразне болести? Шта закон каже? За један велики број заразних болести, све што се предузима у смислу сузбијања и лечења је – бесплатно! Међу њима нема корона вируса, јер је то нова болест. Закон предвиђа да Министарство здравља може, у ванредној ситуацији, обезбедити новчана средства за покривање трошкова сузбијања и лечења неке заразне болести, ако је то потребно, али то није до сада учињено. Значи, ако хоћемо да се епидемија што пре угаси, маске и рукавице требало би да се деле бесплатно. Тако бисмо све људе у заједници ставили у исти положај.
COVID-19 не бира. Од те болести може да се разболи свако у заједници. Може да оболи син председника државе и неки сиромашни појединац са маргина друштва који нема довољно пара ни за хлеб. Корона вирус може из тог резеревоара да зарази богатијег члана друштва. Зато би требало да сваки појединац има подједнако добре могућности заштите, како би се епидемија угасила. Шта вреди богатима што могу да купе хрпу маски и рукавица колико хоће, ако у заједници циркулише вирус који потиче из организма сиромашних и који чека сваку прилику непажње и пропуста здравих особа да их боцне и зарази их.
Светска здравствена организација је још на почетку епидемије упозорила на чињеницу да су издаци за маске и рукавице значајни, и да могу бити сувишан трошак ако се не носе када је то стварно потребно. Расипање новца није потребно ни богатима, а ни сиромашнима, али оно више погађа сиромашне него богате. Добисмо по 100 еура да ублажимо недостатак новца за свакодневне потребе, али га потрошисмо за маске и рукавице.
По моме мишљењу требало би овим питањем да се позабави локална самоуправа. Ако значајна средства издваја за превенцију беснила после уједа паса који лутају нашим улицама, или ако су вакцинације бесплатне и заштита здравља од неких заразних болести животиња, у епидемији вируса COVID-19 требало би обезбедити новац за куповину довољних количина маски и рукавица које би грађани бесплатно користили – увек када је то неопходно потребно.
