Ех, да нам је сада трава расковник зачас би се ослободили вируса COVID-19, али пут до ње, по веровању народа у Тимочкој Крајини, знају само највеће врачаре. У последње време она се продаје на зеленим пијацама у Зајечару, Неготину и Бору. Сада је средина лета и време када се сакупљају лековите биљке, па ако сте један од биљобера, покушајте да нађете и траву расковник, али треба да знате да је то отровна трава и да са њом треба поступати обазриво.
Траву расковник помиње Вук Караџић у своме речнику Српског језика из 1863. године, помињући да народ верује да се помоћу ње може откључати свака закључана брава.
Проф. др Јован Туцаков, истражујући биљни свет, боравио је деценијама на Сврљишким планинама, Кучајским планинама, као и на Мирочу. Он пише о три врсте расковника: слатинском, мушком и обичном.
Једном приликом, на излету на Бабином зубу, сретох неког Недељка, средовечног, здравог, веселог и добро расположеног горштака, који се сваком нађе при руци да му прича о Старој планини, помену ми траву расковник, која је као живо биће које хода по шуми. Када он иде шумом, она иде поред њега и додирује му панталоне, нагонећи га да је убере. Народ биљку вади са кореном. На тако добијеној стабљици расковника разликује главу, очи, нос, уста, руке и ноге. Покушавао сам да и сам видим то што су ми показивали, али уз сво ангажовање маште нисам успео.
Елем, размишљајући о трави расковник, сетих се једне приче из ране фазе мог службовања у крајинским селима – о расковнику.
Једна старица ми је испричала, да је са великом радошћу испратила сина у војску, али чим он оде, одмах пожеле да сазна како му је и шта ради у војсци. Није прошло два-три дана, а поштар донесе писмо од сина. Пажљиво га узе у руку, још пажљивије отвори, узе папир са редовима слова које је њен син својом руком писао, пољуби писмо и брже боље отрча у комшилук да јој писмо прочитају, јер је била неписмена. Она пожеле да одговори на писмо, али то је морала учинити уз помоћ писменог комшије. После тога, још неколико пута је добијала писмо и увек на њега одговарала, али јој је све више и више било неудобно да писма сину пише уз помоћ комшије. Понекад је хтела да заплаче и да то опише сину, али се стидела, исто тако ако би хтела сину да пренесе поздраве од девојке. „Шта да радим?” – питала се очајна, јер није знала да пише.
Случај је хтео да су у то време, у селу организовали течај за описмењавање одраслих – аналфабета. Једног дана посети је курир из месне канцеларије и нареди јој да се јави у школу тог и тог дана, када ће започети аналфабетски течај. Прва је стигла у школу, мало узбуђена, плашећи се учитеља. У детињству, родитељи су је плашили да ће ако буде немирна и непослушна да је „даду“ у школу. У то време женска деца нису ишла у школу, а претње да ће је дати да буде ђак, биле су тако страшне да се њих више бојала него најгоре грдње и батина.
Учитељ који је дочекао, био је пажљив и мио човек, толико да се сав страх од школе и учитеља изгубио и она се предано даде на посао, да што боље савлада азбуку и да научи да чита и пише. Дан за даном пролазио је. Крај аналфабетског течаја се приближавао крају. „Ех, да ми је сада трава расковник, па да га ставим испод тканица и одем у школу, сигурно бих положила испит”, размишљала је тих дана.
У ноћи пред крај течаја, када је требало да полаже испит и покаже колико је научила, јави јој се у сну – свекрва. Она јој рече да добро слуша и памти, јер ће јој испричати како да нађе траву расковник. Поче да прича: „Прво ћеш наћи црног мртвог мачка без белега, затим ћеш узети котао и довољно воде, а онда, отићи путем дубоко у шуму, толико дубоко до трипутне раскрснице, где у три узастопна дана није ниједно људско биће крочило. На тој раскрсници наложићеш ватру, поставити котао изнад ватре, ставити у котао воду и црног мачка и скувати га. Али, пази добро. напомиње свекрва, када буде поноћ, прво ће те напасти вук, он ће жестоко јуришати на тебе режећи са разјапљеним чељустима, али ти ћути и не мичи се. После тога напашће те медвед, а на крају ће се појавити неки страшан, високи човек сав у црном. Он ће те такође нападати и на сваки начин гледати да те престраши и отера одатле, а ти остани и даље мирна и непокретна. У то време ће се у суседном селу чути први певци, а утваре које су те плашиле ишчезнуће. У шуми ће настати тишина. Тада погледај у котао. Мачак се раскувао толико да му је свака кошчица слободна. Не гади се, узми једну по једну кост, принеси је отвореним устима и покушај да је зубима загризеш. Сваку ћеш моћи осим једне која ће се отимати. Узми је и иди на оближни пропланак. Ускоро ће сунце да изађе. Пођи ливадом и додируј траве помоћи кости од раскуваног, црног без белега мачка. Сваку ћеш моћи да додирнеш осим једне. Та је трава расковник!”
Све се то догађало у сну старице која се спремала да ујутру пође у школу и полаже испит на крају аналфабетског течаја. Елем, пронађе она у сну траву расковник и затим пође ка излазећем сунцу. Много се изненади када примети да јој у сусрет долази учитељ са течаја, који носи у руци једну велику књигу. Прилазио је све ближе и ближе. Када стиже толико близу да је могла да прочита наслов, исписан крупним словима на корицама књиге, учитељ је замоли да га прочита. Она поче да сриче: ЗНАЊЕ ЈЕ ТРАВА – РАСКОВНИК – и пробуди се.
Наравоученије: Знањем се побеђује COVID-19! Носите маске, перите руке, држите растојање од других 2 метра и највише времена током дана проведите код своје куће. У случају да се не осећате добро, имате повишену температуру, кијате, кашљете, изнемогли сте и имате болове у целом телу – одмах се јавите лекару.
