Некад писало је по новинама и говорило се међу лаицима да од броја тестираних зависи број заражених или новооткривених позитивних на корона вирус. Да ли је то могуће? А онда приче о подобности и прецизности тестова, те позитивним и негативним резултатима тестирања, лаичким тумачењима резултата и др. Да ли то значи за те људе да, ако не би било тестирања не би ни било болесних, или, можда, да ако бисмо укинули тестирање угасили бисмо епидемију.
На почетку епидемије тестирано је мало особа, по неколико стотина, иако је Светска здравствена организација стално препоручивала да треба тестирати што већи број људи. Тестирање је најважнија противепидемијска мера раног откривања извора заразе и њихових контаката и изоловања, која успорава развој епидемије, а у крајњем случају доводи до њеног гашења. Сада тестирамо пет до десет хиљада особа дневно и откривамо велики број заражених. Друго је питање шта са тим изворима заразе радимо и да ли се понашамо у складу са принципима епидемиолошке науке.
Последњих дана, број новооткривених заражених особа вирусом COVID-19 достизао је вредности од преко 2.000. Данас је од 12.480 тестираних откривено 2.181 заражених корона вирусом.
Др Кон је саопштио да (само) улицама Београда хода 10.000 хиљада таквих особа. Хајде сада да применимо једну алгебарску операцију – просто правило тројно, да видимо колико би требало тестирати особа да бисмо отркили 10.000 заражених у народу. Да би смо открили 10.000 извора зараза или ковидом заражених особа (само) у Београду требало би тестирати 50.000 хиљада. У целој Србији је то много више! Тако велики број извора заразе немогуће је ставити под епидемиолошки надзор нити активним епидемиолошким истраживањем открити њихове контакте и све изоловати, јер их може бити пет или десет пута више.
И сада, када епидемија пламти и одвија се тај процес стварања „имунитета крда“ или „колективни имунитет“ министар здравља поручује Србији две могућности изласка из ситуације:
- забранити сваки контакт између људи, што је немогуће, или
- пустити да се епидемија одвија како се одвија, да се бахато односимо и не поштујемо препоручене мере, да кафићи раде, да се догађају окупљања на журкама, на славама, рођенданима, на културним и спортским манифестацијама и сл.
Паника и пораз Кризног штаба и српске медицине!
Али то није све. Посматрам како у неготинској општини протиче мала епидемија вируса COVID-19. У једном селу од првог смртног случаја због корона вируса разболело се још неколико људи. Двојица су у болници. Остале у селу нико није обишао нити ставио под здравствени надзор. Нико их није тестирао. Село је на традиционалан начин прослављало славу Петковицу и живи свој нормалан начин живота. Житељи се испомажу у разним пословома после којих заједнички једу, путују ђачким аутобусом у Неготин којим се возе и становници још неколико села, путују возом, посећују продавницу и познанике и рођаке у суседним селима итд. ТАКВА МАЛА ЖАРИШТА КОРОНА ВИРУСА ЈЕ МОГУЋЕ УГАСИТИ И НЕ ДОЗВОЛИТИ ДА СЕ КОРОНА ВИРУС ШИРИ У СУСЕДНА СЕЛА.
Добро би било, да се локалне самоуправе на подручју Тимочке Крајине где се сваким даном јавља све већи број корона вирус инфекција тако организују да извиде која села нису још увек захваћена ковидом и учине све што је до њих да спречи да се на њих рашири корона вирус. Тако бисмо успорили ширење вируса COVID-19 на подручју Тимочке Крајине и спречили његово сејање и бокорење епидемије по селима. То је реално могуће, али треба хитно приступити послу.
