Јуче, 11. октобра, наши ковид стручњаци прогласише наступање трећег таласа вируса COVID-19. Не знам да ли је био и када се завршио други. То сада није ни важно. Најважније да нам предстоји још један период времена рвања са ковидом. У таквој ситуацији потребно је пресабрати, подсетити се искустава које смо стекли се и видети какве су нам шансе.
На почетку епидемије вируса COVID-19, марта 2020. године, нисмо знали много о природи вируса, како се шири, шта му одговара у нашем понашању, а шта га спречава да се размножава и изазива епидемију; није било ни лекова ни вакцина. Сада после седам месеци и нешто више знамо много више о корона вирусу, имамо искуства у борби са вирусом, лек и ускоро вакцину. Немамо искуства у вези спречавања ширења вируса у школама.
Код нас је најважније било против ширења корона вируса носити маске, држати одстојање од два метра од других и прати руке. Имајући то у виду добро је видети, пред наступање трећег таласа, шта су други радили и успели у сузбијању епидемије, а ми нисмо.
За сада, Јужна Кореја се сматра најуспешнијом земљом у сузбијања корона вируса. Ево шта је она урадила:
Чим је епидемија почела да узима маха, они су преусмерили напоре на истраживања порекла вируса и на заустављање заразе. И у српској епидемиолошкој доктрини то је прва активност: открити извор заразе (болестан човек са јасном клиничком сликом болести или без симптома) и изоловати га да не би даље у својој околини ширио заразу. То је најтеже и најефикасније. Ми смо иницијативу у вези с тим препустили оболелим појединцима, објавили бројеве телефона на које имају да се јави ако се нешто са њима догађа и успоставили ковид амбуланте са лекарима који су вршили тријажу оних који су им се јављали, упућујући их у ковид болнице или враћали кући у изолацију.
У Јужној Кореји, да би могли да откривају и прате извор заразе они су успоставили армију „трагача за контактима“ који су почели да траже и прате (после откривања извора заразе) све особе које су биле у контакту са оболелима и да их стављају у кућну изолацију или упућују у болницу. Упорним и пожртвованим радом ових „трагача за контактима“ они су успели да угасе епидемију.
Већи део тог успеха приписује се способности ове земље да мобилише малу армију „трагача за контактима“: детектива обучених да повезују тачкице између позитивног случаја вируса COVID-19 и свих његових скорашњих контаката. Трагачи потом морају да одлуче коме наложити да се самоизолује, или у неким случајевима, да ли да се читава зграда или организација, као што су болница, геронтолошки центар или канцеларија, где је било више контакта, у случају жаришта, ставе под карантин.
Колики би то посао био у случају сузбијања наше епидемије замислите само, ако узмете у обзир да је проф. Тепавчевић, пре неки дан, објавила да у нашој земљи има више од 71.000 контаката. Ако би почели да се њима бавимо ми бисмо се супротставили епидемији фронтално, офанзивно и успешно. Овако како радимо ми само пратимо епидемију, а COVID-19 узима све оно до чега може да дође.
Верујемо да ћемо тако постићи тај тзв. „имунитет крда“, али то може да потраје годину, две, а за то време многи ће се разболети, а неки и умрети. Зато се у нашој стратегији инсистира на одговорности појединца, а кривица за ширење епидемије приписује њему. Више пута су ковид стручњаци изјављивали да сада од сваког грађанина понаособ, зависи да ли ће епидемија и колико дуго постојати. То није тачно. Епидемија је увек била јавно-здравствено питање и тражила планске и у заједници широко примењиване мере.
Али сада се већ упуштамо у полемику, губећи време, а епидемија COVID-19 језди и даље Србијом. Кризни штаб је одредио мере, а проф. др Тиодоровић најавио је јутрос да, ако се епидемија шири, затвориће и школе! А ви појединци, користите маске, држите одстојање, избегавајте гужве и особе које кијају и кашљу и перите што чешће руке, све док траје тзв. трећи талас корона вируса.
