Можда никада није толико вести у медијима било о некој појави у друштву и у свету, као у последњих пет месеци епидемије пандемије вируса COVID-19 у свету. Нити је икада било толико неистинитих и супротстављених вести о овој појави као сада, без обзира из којих извора потичу, да ли су их чиниле извештаји или активности научника, лекара, професионалаца различитих струка, политичара и друго.
Потпуно се изгубио из вида критеријум квалитета вести у медијима. Међу вестима преовлађују оне лоше, по принципу „лоша вест – добра вест“.
Када је реч о корона вирусу, било би важно да вести о тој појави испуњавају квалитет који ће стварати квалитетно јавно мњење, тако потребно ради успешног рвања са епидемијом и њеног обуздавања, посебно у условима када не постоји солидан лек и вакцина.
Вест о вирусу COVID-19, требало би да:
- потиче из поузданог извора (научних и стручних институција),
- да обавештава промно (да је актуелна) о догађајима и појавама,
- да је истинита (заснована на научним чињеницама),
- да је јасна (исказана једноставним речима, са што мање страних речи, а ако их има морају бити преведене на српски језик),
- да не садржи у себи контрадикторне чињенице,
- да је лако доступна,
- да је мотивишућа,
- да је аполитична,
- да је потписом аутора.
Такве вести биле би јако корисне за формирање јединственог јавног мњења о корона вирусу, што би отклањало недоумице и страх од болести, подизало здравствену свест народа и обједињивало напоре становништва у заједнички фронт против овог вируса.
Вести о вирусу COVID-19 не би смеле да буду сензационалне, неистините, двосмислене и диктати политичара.