Ових дана, више него икада раније, било је радосних вести о вакцинама и вакцинацијама, а најрадоснија је да ћемо вакцину против вируса COVID-19 добити пре Нове године. Можда је то превише кратак рок, али то није толико битно. Свакако да је морамо добити што пре, јер свакога дана страдају наши суграђани, наши најрођенији, комшије и пријатељи, што не би било да су вакцинисани. Вакцина је једини излас и спас из ове тешке ситуације побољевања и умирања од корона вируса.
Већ неколико земаља је почело да добија вакцину против ковида, а у земљама са много бројнијим становништвом, хиљаде људи свакодневно добијају вакцину. Занимљив је услов који су поставиле службе за јавно здравље у Русији где они који желе да се вакцинишу треба две недеље пре и две недеље после вакцинације да се одрекну цигарета и пијења алкохолних пића. Хтели би Руси да једним ударцем убију три муве: да учине људе отпорним на COVID-19, да смање пушење дувана и потрошњу алкохола у популацији. Видећемо како ће то проћи.
Код нас се највише манипулише са добровољношћу примања вакцине. Имамо и тзв. антиваксере који изјављују, организовано наступајући, да неће примити вакцину. Откуд страх од вакцине и вакцинације? Могуће је да је то слично оном понашању у детињству када нас је мајка водила да примимо вакцину, а ми смо се отезали плачући, ритајући је и уједајући.
Некада је код неке деце страх од вакцинације био толики да су немоћни родитељи одустајали од вакцинације детета чак и под ризиком да плате новчане казне. Могуће је да код оних који мисле да неће да приме вакцину постоји скривени страх од вакцинације створен у детињству који сада, у одраслом добу, у време када се припремамо за вакцинацију против корона вируса, долази до изражаја као – детињарија, реакција јогунастог, узнемиреног детета пред непознатим сличним болним искуством. А разлог за то налази се у неким сасвим другим идејама и предрасудама.
Проблем противљења вакцинацији није само присутан у нашој земљи.
У Француској, рецимо, око 30% становништва противи се вакцинсању. Боре се за добровољни пристанак или одбијање да се вакцинишу ако не желе. Могуће, према изјавама најодговорнијих у држави, да код нас има чак 65% који се противе вакцинисању. Вероватно је разлог томе општи ниво образовања и здравствене културе који је на вишем нивоу у Француској у односу на наш. Зато је у тој земљи мањи број оних који не би желели да се вакцинишу.
Имам утисак да су они који не желе да приме вакцину у ствари против вакцинисања, а не против вакцине. Зато је добро да добијемо неколико различитих вакцина. То ће бити интересантан тест, јер ако су против вакцинисања, они ће одбити да приме сваку од тих вакцина, а ако су против неке од вакцина, они ће одбити да приме само једну од њих, али ће друге прихватити и вакцинисати се. Тако ћемо решити проблем вакцинисања против вируса COVID-19.
Остаје да се поново позовемо на ЛИЧНУ ОДГОВОРНОСТ која је толико пута свакодневно помињана и прижељкивана током деветомесечног трајања епидемије. Она се до сада односила на ношење маски, растојање у комуникацији са другим особама, што краће контакте са њима и појачану хигијену, а сада свему томе додајемо и вакцинисање против ковида.
ЈЕДИНО ВАКЦИНОМ МОЖЕМО ЗАУСТАВИТИ ЕПИДЕМИЈУ. ВАКЦИНИСАЊЕ ЈЕ САДА ВАЖНИЈЕ И ЈАЧЕ У БОРБИ СА ВИРУСОМ COVID-19 ОД СВИХ ДРУГИХ ПОМЕНУТИХ МЕРА. ВАКЦИНА ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА ШТИТИ ВАШЕ ЗДРАВЉЕ, ЗДРАВЉЕ ВАШЕ ПОРОДИЦЕ И ЗАУСТАВЉА ЕПИДЕМИЈУ.
