Посматрајући народ и разговарајући са људима о ономе шта раде после великих драматичних догађаја који угрожавају живот и здравље долази се до искуства које говори да становништво располаже са резервом, снагом да се бори и победи. Посматрао сам како се понашају људи у великим епидемијама, земљотресу, поплавама, судару возова… Природа је снабдела човека, који је део природе, као и сваки други створ, оружјем „против неке необуздане силе/против нужде, против недовољства“ тако да може да се напрегне и учини све што треба да се спасе.
После погоршања епидемиолошког стања, 30 умрлих од корона вируса у претходна два дана, потребно је сабрати се и предузети све мере заштите, оне које се могу на прсте једне руке набројати: носити маску, носити рукавице, прати руке, одржавати растојање од 2 метра када са неким разговарате и да разговор са неким не буде дужи од 15 минута. Имам утисак да људи у граду и оне које видимо на телевизији сада носе маске. То је знак да је свест о заштити живота и здравља подигнута на виши ниво и да ће се и даље побољшавати – јер, народ увиђа да је данас, посебно у жариштима епидемија, најважније сачувати живот и здравље.
Када се ради о једном посебном осећању код људи којима прети катастрофа или им се догодила нека велика несрећа, које они у себи носе и ћуте или га саопштавају да га други чују, кажу: „Од овог не може бити, горе… сада ће бити боље”. Народ, када је лоше време, снег или киша, неко лоше време, радује се сунцу после кише! То осећање је духовни имунитет којим се човек брани од несреће и побеђује.
Остаје на крају да учините све што је до Вас да не оболите и сачувате свој живот, док се ситуација не поправи.
