На почетку „новог (четвртог) таласа“ ширења корона вируса у Србији, као и на почетку епидемије 2020. године, појављују се у медијима контрадикторне гласине, најчешће занимљиве до сензационалности, које збуњују народ и не доприносе повећању броја вакцинисаних против вируса COVID-19.
Укопали смо се на проценту 49, и ни макац напред! А када је реч о таквим сензационалним вестима неки медији објавише да се COVID-19 може преносити и гасовима из чмара, али на срећу, на путу му стоји двострука баријера од гаћа и панталона. Нико не помену да после честог додиривања панталона и гаћа у току дана, потребно је руке добро опрати водом и сапуном.
Али није главни смисао ове приче о здрављу ширење корона вируса флатусима из чмара, него контардикторне гласине које збуњују народ. Пошто смо данас скоро у истој ситуацији, као и крајем јула 2020. године, погледах шта је у нашем најреномиранијем листу „Политика” писало 31. јула пре годину дана.
На тај дан, пре годину дана, објављено је да је у Србији било 379 новозаражених особа корона вирусом на око 9.000 тестираних, а јуче, 332, на скоро исти број тестираних особа као прошле године. У то време, били смо под ванредним стањем уз строгу препоруку и претње казнама у вези коришћења стандардних мера у борби против корона вируса.
Данас нема ванредног стања и постоји већа слобода у коришћењу мера заштите, јер постоји могућност заштите вакцином, али недовољног броја становништва обухваћеног вакцинацијом.
Елем, тачно пре годину дана, плава професорица медицине, епидемиолог, члан Кризног штаба за борбу против епидемије COVID-19, говорила је да је важно „да се придржавамо мера и да смо (ако то чинимо) на добром путу да идемо ка силазном току епидемијске кризе и да треба да будемо најодговорнији и да дамо све од себе да се епидемија угаси“. Била је забринута што се међу оболелима узраста од 10 до 19 година повећава број оболелих. Два дана пре тога Светска здравствена организација је објавила да је све више младих међу оболелима од корона вируса. У то време када није било вакцине, рачунало се да се епидемија заустави тзв. „колективним имунитетом“, појавом стицања отпорности становништва на природан начин.
У сличној епидемиолошкој ситуацији данас, као и пре годину дана, говорила је на Кризном стабу да нових мера неће бити. Било је речи о вакцинацији која не иде никако, јер после више месеци тзв. масовне имунизације која то више није, у нашој земљи је вакцинисано другом дозом нешто више од 2,5 милиона становништва, што је нешто више од 47% вакцинсианих, а треба 80%! Параметар квалитета вакцинације је обухват вакцинисаних другом дозом.
И, докле смо стигли? На јучерашњем састанку Кризног штаба у чијем раду је учествовала и Плава Професорица медицине, епидемиолог, нису донете никакве нове мере, упркос томе што COVID-19 полако прелази у галоп четвртог таласа епидемије.
Све остаје по старом, као и уздржавање од масовних окупљања. А само дан раније, одиграна је фудбалска утакмица на нашем највећем стадиону, у Београду највећем жаришту ковида у Србији, коју је гледало 15 хиљада младих, из свих крајева Србије, великим делом из оне категорије становништва за коју се мисли да је најосетљивија и која није заштићена вакцином. Била је то згодна прилика да се стави у погон колективни имунитет, јер су млади гледаоци били међусобно у блиском контакту и без маски на лицу. Па, шта? Ако не можемо да створимо епидемиолошку баријеру од 80% грађана отпорних на корона вирус вакцинисањем – вакцином против корона вируса, створићемо је природним путем! Нека свако узме одговорност за сопствени живот и здравствену судбину.
Очигледно је да једну овакву ситуацију нису могли одобрити епидемиолози, без обзира да ли су ангажовани у Кризном штабу или они други који то нису. Чињеница је да борбу против вируса COVID-19 у нашој земљи воде политичари. Рад епидемиолога у Кризном штабу је добар, али Кризни штаб предлаже мере које је Влада претвара у одлуке. Имајући у виду да на седници Кризног штаба нису донете нове мере у тренутку када епидемија почиње да пламти, нарочито у великим жариштима која опет постају главни расадници болести у Србији, окупљање 15-ак хиљада младих на фубалској утакмици је прилика која се није могла пропустити да би се остварила неостварива идеја о колективном имунитету. Део младих од 12 до 14 година који су гледали утакмицу својих љубимаца и навијали су најосетљивији, незаштићен вакцином, део популације неотпоран на корона вирус, а то значи сигурна мета коју ће он погодити.
То личи, да су политичари који руководе сузбијањем епидемије савезници злокобног вируса. Има се утисак да они са њим јашу Србијом на истом бесном коњу без дизгина. У таквој ситуацји, пред четвртим таласом, како народ каже: „Не помажу нам ни кожне гаће”.
