Колико год се трудим да својим поукама и порукама о здрављу и вирусу COVID-19 идем испред догађаја, не успевам у томе. Више постижем као хроничар догађаја о великој несрећи српског народа коју смо прогласили епидемијом корона вируса, која бесни у Србији већ пуних девет месеци.
Ово напомињем стога што касне они који треба да су (били) на челу борбе против заразе проузроковане корона вирусом.
Такав је случај са Институтом за епидемиологију Медицинског факултету у Београду који се, са неколико сличних институција у превентивној медицини, отезао на ужету коњоводца који иде некуда беспућима правећи пртине „имунитета крда“ без смисла и краја. Најзад, пре неки дан јавно се огласи професор др Татјана Пекмезовић, директорица Института за епидемиологију Медицинског факултетат у Београду, која даде и прву, скривену оцену пређеног пута.
Елем, у листу „Данас” од 23. новембра, проф. др Татјана Пекмезовић, управница Института за епидиемиологију и продекан за науку Медицинског факултета у у Београду огласи се чланком крупног наслова: „Треба оснажити епидемиолошки надзор”. Да ли то значи да се и Институт за епидемиологију укључује у борбу против корона вируса? И одмах нуди стратешки приступ у борби са ковидом – ЕПИДЕМИОЛОШКИ НАДЗОР.
Епидемиолошки надзор, као што је више пута писано у овим порукама и поукама је прва, основна мера спречавања ширења и сузбијања сваке заразне болести засноване на принципима тзв. Вограликовог ланца.
Нажалост нико није ни помињао ни Вограликов ланац ни епидемиолошки надзор до промена и допуна Закона о заразним болестима и законом установљења кућне изолације и карантина.
У време када постоји хаотични развој епидемије вируса COVID-19 у Србији са по пет, шест хиљада новозаражених дневно, немогуће је спровести епидемиолошки надзор, јер је потребно сваки новорегистровани позитиван случај на корона вирус и његове контакте епидемиолошки „обрадити“ и ставити под надзор, а то је немогуће, јер таквих случајева има и више десетина хиљада.
У овом тренутку развоја епидемије, када корона вирус напада и разара породице, могуће је применити га, у неком обиму захвата породица у којима још нема оболелих, под условом да се у њима не спроводи изолација и лечење оболелих, јер ако се то тамо чини оне се претварају у ковид болнице.
Сложена је, замршена, тешка и неизвесног исхода, али не и узалудна борба, са изворима заразе корона вируса којих има на све стране и где се, посебно у жариштима епидемије какав је Београд, Нови Сад, Ниш и други, сваки појединац може сматрати извором заразе.
У овом тренутку корона вирус напада породицу и разара је. Пре неколико дана, у суседном граду, од последице инфекције корона вирусом уништена је једна четврочлана породица. У врло кратком временском року умрли су отац и мајка од последица ковида и оставили децу сирочиће да даље наставе живот сами. Таквих примера има у Србији много, где деца заштићена природним имунитетом не страдају од корона вируса. Често, остају после смрти одраслих радно способних сами без средстава за живот. То је цена тзв. „имунитета крда“.
Може се рећи да су наше породице потпуно неспремне ушле у борбу са корона вирусом, осим оних најбогатијих које се лако могу прилагодити ванредној ситуацији.
Прво, највећи број чланова наших породица су оскудни у знањима о корона вирусима, инфективним болестима уопште и начину заштите од њих.
Друго, највећи број становника Србије живи у становима са малим бројем просторија да би се могла спровести изолација и лечење заражених вирусом COVID-19, а да се не угрози здравствена безбедност других чланова породице.
Треће, нема могућности да се у стамбеним условима мање квадратуре од, према подацима последњег пописа становништва, 13 метара у просеку, спроведе просторна дистанца.
Четврто, због сиромаштва, српска породица не може да обезбеди средства и лекове за борби са корона вирусима.
И у таквим условима, било би упутно упустити се у једну широку превентивну акцију здравстеног надзора на просторима, у градовима и селима, у забаченим деловима Србије, где још има здравих људи који живе, колико је то могуће, нормалним животом. Била би то акција спасавања од уништења српских породица.
