Маска је најтежа противепидемијска мера. Она је очигледан, свакодневни показатељ наше неслободе која је у и онако недемократском друштву наметнута вирусом COVID-19. Маска је симбол неслободе, зато наш народ не воли да носи маске!
На почетку епидемије једна осамдесетчетворогодишња старица, када је морала у полицијском часу да живи затворена и одвојена од унучади, да се она не би инфицирала, рекла је да би више волела да умре од корона вируса, него без својих унука. Био је то крик људског бића пред крај живота за слободом. Сада, када се поново пооштравају мере и тражи да се безпоговорно маске носе током целог дана, без обзира у којој ситуацији, поставља се питање да ли је боље умрети од вируса COVID-19 или у неслободи.
У таквој ситацији постављам питање, као на квизу: „Шта мислите, ко не треба да носи маску?”. Тиме бих поново покренуо једно питање које је интересантно за све, шта је то што води у нормалност једну особу која је преболела корона вирус, или, да ли би одбацивање заштитне маске било први корак у нову, нормалност једне такве особе.
Отпорност на корона вирус је кључ која отвара врата нормалног живота за особу која је прележала овај вирус, али да ли он постоји. Значи, ако се вратите на питање: „Ко не треба да носи маску?”, да ли би одговор могао бити: Онај ко је прележао COVID-19.
У покушају да се добије одговор на ово питање пошло се од искустава стечених после пребољевања инфекција вирусима SARS 1 и MERS који су „рођаци“ корона вирусу, проузроковачу COVID-19.
Маја месеца 2020. године истраживачи имунитета проузрокованог корона вирусом, нашли су да још „коначно нису сигурни који је то ниво дуготрајног имунитета који би био довољан да заштити од будуће, поновне инфекције вирусом корона“.
У свету се размишља да се особама које су преболеле COVID-19 изда „имунитетски пасош“ који би их евентуално ослободио неких обавеза у преузимању заштитних мера које су за све неподношљиве.
„Имунитетски пасош“ би требало да послужи да се нека особа безбедно врати на посао, што је посебно важно за особе које раде у болницама и старачким домовима. Такав пасош би се издао оним особама које су прележале COVID-19, после тестирања и негативног налаза на тесту.
Једно истраживање у Кини на 175 опорављених после прележаног вируса COVID-19, показало је да 30 одсто испитаника има слаб ниво имунитета. Али да, иако поседују заштитна антитела, не значи да нису задржали у себи вирус и да тако представљају извор заразе и да могу заразити друге.
Као што је речено, питање имунитета после прележане болести је јако важно. Ако бисте после прележане болести имали макар малу, несавршену заштиту, имали бисте шансу да, ако се поново разболите, болест буде мање опасна.
Изгледа да је тешко против корона вируса, створити дугорочни имунитет, што је велики проблем и за производњу вакцине, којом би се тако нешто постигло. Одговор на то питање ће се добити применом вакцина, али ће за то бити потребно време и поуздано искуство. Од тога ће зависити и колико пута ће се вакцина применити: једном годишње као код грипа, чешће или једном за дужи временски период.
Трајање имунитета, било изазвано инфекцијом или вакцинацијом, показаће колико смо способни да зауставимо ширење корона вируса. За сада, то није познато науци.
ДОТЛЕ, МОРАМО СВИ НОСИТИ ЗАШТИТНЕ МАСКЕ!
