Сваког дана, још увек, сусрећемо се са различитим мишљењима о корона вирусу. Иако су најважнија мишљења лекара епидемиолога, и други лекари и здравствени професионалци износе своја мишљења о болести која се често разликују, па су чак и супротстављена.
Оно што је најпогубније, не само у Србији, него и свету, што мишљења политичара често преовлађују, нарочито када се ради о мерама заштите и организацији заштите од вируса COVID-19 од народа у целини. Имајући то у виду Рајачка народна школа здравља нуди вам један чланак из француске стручне литературе са мишљењима ауторитавних епидемиолога светског гласа, који би могао бити од користи пред налетом новог таласа ковида у Србији.
У свету постоји и другачије мишљење о корона вирусу. Како не знамо све о ковиду који је проузроковао пандемију и епидемију COVID-19 у нашој земљи и у стотину и више земаља широм планете, добро је упознати се и са другачијим мишљењем и о њему размислити, пре него што би било шта било прихваћено и примењено.
Као што је поменуто, Рајачка народна школа здравља дошла је једног таквог мишљења три епидемиолога професора на Оксфорду, Харварду и Станфорду. То су најпознатији универзитети на свету. Они су изнели свој став о корони, који вам може помоћи да усагласите своје мишљење или другачије размишљате о вирусу COVID-19 него до сада.
Изразивши дубоку забринутост као епидемиолози и научници јавног здравства због неприлика које ће наступити због психичких и физичких последица проузрокованих јавним политикама, које се више него што је потребно баве короном у односу на постојећи приступ епидемији препоручују приступ који су назвали „циљана заштита“.
Као што поменух, тренутне политике имају разарајуће последице. Њихова ограничавања мерама има разарајуће деловање на привреду и друштвени живот и погубне ефекте на народно здравље. Последице су проузроковале: пад стопе вакцинације код деце и погоршање стања оболелих од кардиоваскуларних болести, рака, шећера и других масовних незаразних обољења, мање скрининга, па чак и погоршања менталног здравља.
Поменуте појаве довешће до прекомерне смртности у наредним годинама посебно међу радничком популацијом. Доћи ће до скраћења животног века. Најмлађи ће платити највишу цену. На пример: спречавање ученика да иду у школу је неправедно.
Наставак примене ових мера, док вакцина не буде доступна, проузроковаће непоправљиву штету, а највише ће наштетити онима који су већ у невољи.
Како се имунитет успоставља тако се ризик од инфекције смањује за све укључујући и најугроженије. Из дана у дан, наше разумвање вируса се побољшава. Знамо да су стопе смртности од инфекције 1000 пута веће него код младих. COVID-19 је за децу мање опасан од многих других претњи укључујући сезонски грип. Знамо да ће популација на крају постићи „имунитет стада“ – у којој стопа нових инфекција постаје стабилна. Томе може вакцина помоћи, али „имунитет стада“ не зависи од ње. Зато нам је циљ да се постигне умањивање смртности и социјалне штете колико год је могуће, док не постигнемо колективни имунитет.
Заштита усмерена на најугроженије
Најхуманији приступ и уравнотеженост између ризика и користи од постизања колективног имунитета састоји се у омогућавању онима код којих је ризик од умирања најмањи, да граде свој имунитет од вируса природном инфекцијом и истовремено штите оне који су у ризику. То је оно што називамо „циљаном заштитом“. Усвајањем мера за заштиту најугроженијих требало би да буде главни циљ реакција јавног здравља на COVID-19. Особље које ради са овом популацијом и подвргава посетиоце редовним PCR тестовима, мора бити вакцинисано. Мора се успоставити потпуна и детаљна листа мера укључујући мере за домаћинства у којима живи неколико генерација заједно. Оне су углавном у надлежности и деловању здравствених радника. Осталима мора бити дозвољено да наставе нормалан живот.
Они који нису рањиви морају да примењују једноставне хигијенске мере – прање руку и боравак код куће када су болесни. Сви би требало да ово поштују како би смањили праг „имунитета стада“. Школе и универзитети морају да наставе да раде уз физичко присуство наставника. Ваннаставне активности, попут спорта, морају се наставити. Млади и одрасли који нису у опасности требало би да раде нормално, а не на даљину. Морају се отворити ресторани и друга предузећа, а музика, спорт и друге културне активности морају се наставити.
Увек када завршим неку од ових прича о здрављу размишљам на који део приче највећу пажњу обраћате. Ето, сада ће најважније обавештење о корони доћи на крају. Али, када се ради о првом делу приче о ковиду, посматрајте га критички. Има у њему идеје и предлози који су добри, али и они који не вреде, а присутни су у нашој пракси.
О чему се ради? Обавештења о вирусу COVID-19 сваког тренутка се стварају и као ројеви излећу из многих извора информација. На вама је да изаберете највреднији и најверодостојнији извор обавештења. Ја, користим Светску здравствену организацију. Ево шта мисли др Мајк Раyан, експерт јавног здравља, директор програма за ванредне ситуације, Светске здарвствене организације о „имунутету крда“ или „стада“, односно о колективном имунитету који неки од наших ковид стручњака воле и спроводе га.
„’Имунитет стада’ је опасна калкулација. У неким земљама где су се јавиле слабије епидемије мислили су да изгубити један број старих људи није велика штета. Али, треба имати у виду да је ‘имунитет стада’ преузет из ветеринарске епизоотиологије где људи брину о здрављу стада у целини, а ако неко грло угине током епизоотије није велика штета. То се не може применити на људске заједнице. Људи нису стада”, каже др Мајк Раyан. Тај израз и могућа пракса „бруталне аритметике људски живот и патње не ставља у средиште те једначине“.
Борба против корона вируса, односно смисао сузбијања епидемије, и циљ те борбе је пронаћи и изоловати сваки извор заразе и поступити како епидемиологија тражи са њим, односно спречити на сваки начин ширење корона вируса и побољевање здравих људи.
