ДруштвоЗдрављеРајачка народна школа здравља: Дигитализација здравства усред епидемије вируса COVID-19

Рајачка народна школа здравља: Дигитализација здравства усред епидемије вируса COVID-19

Рајачка школа здравља: О корона вирусу

Заблуде и неспоразуми могу најбоље идеје да пониште и изазову свађе без краја људи који се боре против истог непријатеља, али немају успех у борби јер говоре различитим језицима.

Ана Брнабић се, на јучерашњој конференцији за штампу посвећеној извештају о епидемиолошкој сируацији корона вируса, из све силе напрезала да то каже, у покушају да објасни зашто се статистички подаци у вирусу COVID-19 не слажу.

Просто речено, не слажу се зато што потичу из различитих статистичких база у које се сливају статистички подаци прикупљани на два различита начина. Једнa је база тзв. јединственог здравствено-статистичког система у „Батуту”, а друга, нова здравствено-статистичког система вируса COVID-19, у Влади Србије, којим руководи и располаже Ана Брнабић.

То не мора бити лоше, али је потребно базе објединити, што је немогуће учинити у кратком времену, у епидемији где се догађаји побољевања и умирања становништва одигравају великом брзином. А било би добро да може, јер се статистичка слика епидемије стално мења из сата у сат, а самим тим и наша сазнања о корона вирусу и предузимању мера за заустављање епидемије и поступцима са зараженимa и оболелима.

После наглог погоршавања епидемиолошке ситуације у нашој земљи, када смо се нашли потпуно изоловани од околних земаља усред Балкана, било је и политичких разлога да се показују и тумаче статистички подаци овако или онако. Међутим, много важније су тешкоће због функционисања два статистичка система где здравствено статистички систем COVID-19, још увек не фукционише добро.

Обраде и тумачење података у таквом случају често су изван размишљања програмера и статистичара, лекара и лаика. Ана Брнабић је говорила да су морали здравствено-статистички систем о вирусу COVID-19, да направе за 48 сати и да је ангажовала 50 нових радника које је требало едуковати да обезбеде функционисање новог здравствено-статистичког система.

Хтела је да каже да је то искорак у дигитализацију здравства у Србији, на чему ће у наредном периоду да ради, али је за тако нешто потребно 5 до 6 година. Ова идеја, на трен, трже из сна и пробуди успаване (не све) компјутераше и информатичаре у систему здравствене заштите.

COVID-19 је ставио пред друштво многе изазове. Један такав изазов је и дигитализација здравства у Србији. То је изазов који у свету, у САД рецимо, обједињава прикупљање статистичких података у једну базу и из ње њихово коришћење. Ако би систем био добро направљен, постојала би добра могућност за његово коришћење и боље увиде у постојеће стање. Он би омогућавао да се постојеће стање изнето у бројкама претвори у статистичку слику: табеле, графикони, цртежи, а касније и у добру статистичку анализу.

Проблем у нашем случају је, што постојећи јединствени здравствено-статистички систем, чија је база у „Батуту”, није компатибилан (не подудара се) са новим, COVID-19 статистичким системом и да је потребно време да они заједно прораде. Истина је да ће најбоље стање о току епидемије корона вируса, бити приказано када се епидемија заврши, уз могућност да се поједини временски периоди прикажу раније.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,862ПратилацаЛајкуј
4,536ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб