Шта је то са нама и у нама да нам не успева борба против епидемије корона вируса? Можда ово питање треба поставити у време када започиње или наступа тзв. „други пик“ епидемије вируса COVID-19 у Србији. Можда би одговор на то питање указао на пут којим треба да идемо ка успеху. Да ли такво питање постављају и други народи који трпе поразе од овог вируса?
Када у медицини нешто не иде или када се ради о неизлечивој болести као што је COVID-19, онда лекар тражи излаз у филозофији или позива Бога у помоћ. Оно што се препоручивало у последње време, да нам преостаје да се навикнемо на живот са корона вирусом, јасно показује докле смо стигли и шта нам преостаје. На почетку тзв. „другог пика“ првог таласа епидемије постоје две могућности: препустити се епидемији и запловити низ матицу њеног природног тока или стиснути зубе и урадити оно што наука о епидемијама налаже, открити сваког новог зараженог и ставити га у изолацију где ће бити лечен до оздрављења или док не изгуби борбу са овим стравичним вирусом. Такође, борба у сваком жаришту епидемије, енергична и упорна – до његовог гашења.
Суочени са тим избором, суочавамо се истовремено и са сукобом науке и мудрости, прагме и слободе. На почетку „другог пика“ епидемије корона вируса, за разлику од почетка епидемије у марту 2020. године, поседујемо бројна знања о вирусу COVID-19 и велика искуства у борби са њим, са којима понашање нашег народа није у складу. И они најшколованији и они који чине политичку елиту у нашој земљи која стоји на челу тимова за сузбијање епидемије корона вируса, не понашају се у складу са науком и заражавају се корона вирусом и болују код својих кућа или у болницама. Они се не понашају у складу са мудрошћу, а мудрост је вештина коришћења научних сазнања у свакодневици. Најлакше би било прогласити их здравствено-непросвећеним људима и неодговорним као што је народ, али узрок је на другој страни.
Исполитизованост епидемије корона вируса и њено сузбијање подређено је економској користи и бескрупулозном стицању богатства од епидемије сваке врсте, чак и по цену живота и страдања нашег народа. Тако да досадашњи приступ епидемији је странпутица којом не треба даље ићи. Мудри се увек испомажу чувеном народном пословицом: „Боље је и са пола пута се вратити, него рђавим до краја ићи”.
