Пратећи развој епидемије корона вируса на подручју Неготинске Крајине, дошао сам до сазнања да се епидемија COVID-19 одвија у облику мањих, породичних епидемија.
Породице које захвати епидемија корона вируса, нађу су изненада у великој неприлици, а ако се изгубиле дефинитивно неког од чланова – у беди, не само због патње и туге због изненадног прераног губитка неког од чланова породице, него и економске штете која погађа породицу, ако је умрли од корона вируса имао пензију, плату или је био спосбан да привређује на своме имању или у својој фирми. Посебно су економски погођене породице на селу, којима сиромаштво проузроковано ковидом, доводи у питање преживљавање и опстанак.
„Политика” је недавно објавила чланак о сиромаштву у Србији у коме стоји да се скоро сваки четврти становник Србије налази у ризику од сиромаштва… у коме се наглашава да су у највећем ризику деца и млади, незапослене особе, као и становници руралних области. Рачуница показује да се у највећем ризику од материјалне беде налазе особе које живе саме и чија су месечна примања мања од 19.381 динар.
Када је реч о породици, рачуница је следећа: у ризику од сиромаштва налазе се домаћинства с двоје одраслих и једним дететом узраста до 14 година, чија су месечна примања испод 34.886 динара, као и четворочлана домаћинства с двоје одраслих и двоје деце млађих од 14 година, која месечно зарађују мање од 40.700 динара. Највишу стопу ризика од сиромаштва имају домаћинства с троје или више деце. Наиме, више од половине вишечланих породица налази се у ризику од материјалне беде.
Студија Републичког завода за статистику показала је да 40 одсто становника Србије не може да подмири месечне обавезе, двоје од троје људи у Србији не може себи да приушти недељу дана одмора ван куће, половина није у могућности да обезбеди неочекивани трошак у износу до 10.000 динара који би био плаћен из буџета домаћинства. Уз то, сваки осми становник Србије не може себи да приушти адекватно загревање стана. Истраживање о субјективном осећају сиромаштва такође је упозорило да око 60 одсто наших суграђана живи тешко или веома тешко. Додатних 30 одсто каже да живи с извесним тешкоћама. Свега четири одсто становника изјавило је да се у Србији живи лако.
Посебно је угрожена сиромаштвом у породици жена која има специфичне задатке и обавезе, посебно оне које се односе на подизање потомства, бригу око набавке хране, исхране, облачења, припреме ђака за школу и сл. Слични проблеми се јављају у свим земљама које је погодила епидемија вируса COVID-19, које су као и ми установиле да породице нису биле довољно спремне да поднесу изненадни удар који наноси инфекција корона вирусом, неког или неколико чланова породице у исто време.
Породицу би могли посматрати из више углова, када је реч о утицају ковида на њу, али то није смисао овог чланка. Највише што бих волео да постигнем је да вас убедим да је финансијски аспект прави угао о коме размишљају данас људи, када је реч о корони и породици, посебно у случају када оболи и умре неко ко је из породице запошљен, радно активан или на било који други начин обезбеђује приходе породици.
Наравно, само писати о томе и покренути расправе нема неког значаја ако се не би урадило нешто сврсисходније док се не појави вакцина и питање ковида не реши једном заувек. Новац, у облику помоћи породицама погођеним корона вирусом било би оно најсврсисходније. Неколико хиљада евра било би потребно за преживљавање и подршку породица у којима је неко умро услед последица вируса COVID-19. Била би то помоћ државе слична оној која се даје после пустошења које изазивају природне непогоде, поплаве, земљотреси и сл.
Најтеже је оценити колика је штета коју COVID-19 проузрокује једној породици. Посебно када је реч о људском животу, јер људски живот нема цену. Али, та чињеница не може да послужи као алиби. Напротив! Када се узме у обзир чињеница да у структури инфицираних, оболелих и умрлих од короне, осим посебно изложених корона вирусу, категорија становништва таква да има највише сиромашних, онда је породицама таквих људи новчана помоћ најпотребнија, јер они немају новца да обезбеде потребна средства заштите, слабије се хране и живе у условима нижег животног стандарда од богатијих породица у друштву.
