Како? Од када? Где? – можда бисте ми забринути поставили питање. У тренутку када број новоткривених ковид позитивних незадрживо расте и када према процени ковид епидемиолога у заједници има десетине хиљада позитивних и оболелих, ми и даље не обраћамо пажњу на породицу и степен њене заштите од уласка корона вируса.
Мало смо и закаснили са тим бринући се највише о ширењу ових болести, болесницима и њиховим лечењем и негом у болницама, заштитом ђака у школама, средствима заштите, понашањем појединца у свакодневици, кафићима, окупљању на демонстрацијама, фудбалским утакмицама, културним догађајима, парастосима, славама и окупљањима у храмовима, прославама, маркетима, банкама и поштама, али заштити породице од уноса корона вируса– не!
Истина је да смо поклањали пажњу заштити појединца маскама, држањем одстојања, прањем руку и дезинфекцијама, али тај појединац, често неодговоран и немаран када се тиче примена мера заштите, када би ушао у своју кућу или стан, све бриге сопствене заштите и ради заштите од ширења корона вируса другима, остављао би испред врата и понашао би се по оној народној „моја кућица – моја слободица“.
И шта се догађа? Тај појединац који је могао да се инфицира на послу или на поменутим местима и у поменутим околностима сада би инфицирао чланове породице и био разлог настанка породичне епидемије вируса COVID-19. У десет случаја јављања ковида у породицама на подручју Неготинске Крајине, у сваком се радило о породичним епидемијама у којима је било чланова који су били само позитивни без симптома, али и тешки болесници лечени у болницама у Нишу, а неколико их је умрло.
Анти-ковид стручњаци нас упозоравају да у овом тзв. трећем таласу епидемије свака друга особа је извор заразе. Да ли то значи да у породицама са три и четири члана имамо једног или два извора заразе? У почетку епидемије, анти-ковид стручњаци су нам говорили да ће епидемија дуго да траје, да ће трајати непредвидиво дуго и да се морамо навићи на суживот са корона вирусом. Ето, када се ради о породичним епидемијама вируса COVID-19 значи да је то тај суживот због којег ћемо стрпљиво страдати док се не постигне фамозни „колективни имунитет“ и не стигне спас – вакцина.
Занимљиве су одредбе измена Закона о заштити становништва од заразних болести. Кућна изолација неке особе позитивне на корона вирус, без симптома болести, ради неге и кућног лечења, која може бити и строжија мера у виду кућног карантина је у ствари претварање куће или стана у ковид болнице ради растерећења здравственог система и уштеде државних пара.
Још увек није касно посветити већу пажњу заштити породице од заразе корона вирусом, чак и када постоје оцене ковид стручњака да је епидемија изван контроле.
Прво, корона вирус живи и опстаје у човечијем телу. Значи они чланови породице који излазе из куће због разних повода, треба да избегавају сваки непотребан излазак из куће и контакте са другим људима. Њихова одговорност у примени средстава и начина заштите од инфекције не састоји се само у самозаштити већ и од спречавања уноса корона вируса у породицу и заражавања осталих укућана. У кући је потребно спроводити неке од мера заштите, колико је то могуће, личне хигијене и дезинфекције, боравка у посебним просторијама, без држања одстојања приликом заједничког боравка у истој просторији и сл. Такође, не треба ићи у посете комшијама и примати их у кућу или стан, и још штошта што се сетите и што је могуће урадити да се сачувате од заразе корона вирусима.
Полазак и свакодневно одлажење детета у школу, за породице које имају ђаке, је још већа обавеза да не дозволе продирање ковида у породицу, јер би онда дете могло однети заразу у школу и проширити на другу децу, самим тим дете би прекинуло одлазак у школу што би било штетно и за дете и за школу.
Знам да је све то врло тешко урадити, али вреди покушати. Наше куће и станови нису тако пројектовани да могу имати неку просторију у којој се може спроводити изолација неког од чланова породице оболелог од заразне болести. Ето, задатак за пројектанте, да у новим зградама предвиде тако нешто, јер ово није последња епидемија заразних болести. Они који имају услове могу стамбени простор прилагодити новим потребама.
Највећи број људи у Србији живи у скромним становима, а на селу је мало ситуација боља, иако и тамо породице нису спремне за борбу са корона вирусом Када COVID-19 погоди породицу настаје велика штета и поремећај живота у њој. Зато би требало предвидети значајну новчану помоћ сиромашним породицама као у случајевима надокнаде штета које настају приликом природних катастрофа, да би се одржао и наставио живот.