Шта урадити са Београдом? Београд је највеће и најопасније жариште ширења корона вируса у Србији. Широм Србије, у сваком граду и у селима погледајте колико има аутомобила са београдском регистрацијом. Посебно викендом.
У неким селима налазе се становници Београда који ту живе већ неколико месеци. Томе су допринеле две ствари:
- страх да не оболе од коронавируса у Београду и
- јака туристичка пропаганда о сеоском туризму у последњих неколико месеци када је било неконформно ићи на море.
Кризни штаб, набрајајући жаришта епидемије у Србији, стално наглашава да је највећи број оболелих у Београду: половина, или две трећине од свих инфицираних и оболелих од корона вируса у Србији. Пре пар дана је заменик градоначелника Београда и сам то признао, али је нагласио да, ако се примењују мере заштите од инфекције, у Београду не мора да се проглашава ванредно стање нити да се уводе карантинске мере. Инсистира се једино на ношењу маски, поштовању дистанце и хигијенским мерама. Школе морају да раде, обданишта морају да раде, предузећа морају да раде, живот мора да се одвија даље, итд. Поменуто је да се поново отвара ковид болница у „Арени”.
У вези с тим др Кон је изјавио да га нервира да постоје неки „недотични људи који не поштују мере“ и тражи контролу извршавања предложених мера. Указао је да је, у епидемиолошкој ситуацији која се не може контролисати, колективни имунитет излаз из ситуације, верујући у ефикасност свега што Кризни штаб чини, као и да смо и даље на основу броја заражених најбољи у Европи. Иди ми, дођи ми! Самим тим што се излаз тражи у колективном имунитету, Кризни штаб је признао пораз. Све то је подупрла својом изјавом Јоргованка Табаковић, о стабилности динара, „о којој више нико и не поставља питање“ и страним инвестицијама од скоро 2 милијарде долара. Лепо богами!
Можда је згодно погледати шта у једном говору каже енглески премијер Џонсон око сузбијања епидемије COVID-19 у Енглеској: „… најважнија ствар је да се људи изолују ако су позитивни. Ако свако поштује правило самоизолације, ако тест покаже да сте позитивни, ако сте били у контакту са неким ко има вирус, онда треба да се изолујете јер ћемо на тај начин зауставити ову болест. А сви морамо да схватимо да овај вирус успева на људским контактима. И зато морамо да учинимо све што је у нашој моћи да спречимо његово ширење”. Енглези уводе карантине и полицијске часове у Лондону и другим великим градовима жариштима епидемије. Шта то значи и шта треба предузети, када говоримо о Београду као највећем, самим тим и најопаснијем жаришту епидемије у Србији?
Очигледно је, када се ради о приступу епидемији корона вируса, да је у Србији пречи неки други интерес од оног да се епидемија заустави. Смисао противепидемијских мера је да што мање људи оболи, да се сваки појединац заштити од инфекције, а не да се пусти да оболи свако ко мора, да би се постигао тзв. колективни имунитет, а самим тим и да епидемија што дуже траје. Кризни штаб, од састанка до састанка, прави грешке, а ковид стручњаци у њему изгубили су сваки стручни кредибилитет.
