Не би никада овај датум могао бити овако одређен, јер је то дан поласка ђака у школе. За свако село и град, за ђаке и родитеље то је дан радости и наде. И то би и био да није проклете епидемије корона вируса.
Већ десетак дана спремају се школе, ђаци и родитељи за полазак у школу, затрпани обавезама из Упутства како да се понашају када крену школе да не оболе од корона вируса. Али га још више загорчаше одлуке ванредно одржане седнице Кризног штаба 31. августа, о строгим мерама против свих прекршилаца мера које су предвиђене.
Најбоља илустрација свега тога је изјава Министра Лончара који каже: „Данас смо имали ванредну седницу штаба, јер не желимо да угрозимо полазак у школу и здравствене раднике. Добили смо снимке окупљања у затореним просторима, није време за то и одлучили смо да то нећемо толерисати. Казне (за такво понашање) су 500.000 динара минимум, не можемо о мањим казнама да размишљамо”.
Такво понашање разбеснело је и „штабског“ епидемиолога др Кона. Кризни COVID-19 штаб, обезбедио јe да Влада, МУП и инспекцијске службе крену од понедељка увече у појачану контролу свега и свакога и кажњавају кога стигне и где стигну. Одредили су и дежурни телефон за потказиваче.
Српски народ не воли потказиваче. Ова гледишта су далеко од грубе процене здравог разума, зато су непопуларне у јавности. Па, све то је већ једном било, и ништа није вредело. Свеједно. Добро је увежбано и срачунато да застраши народ. И све то у дану када ђаци полазе у школу. Зато и назвах овај дан – даном дисциплине.
Симбол борбе против корона вируса је фамозна маска. Она је доказ државне моћи, ковид дисциплине и лојалности. Не би ме чудило када би се нашла на застави неког COVID-19 клана и почела да се вије по Србији.
Али да бисте се боље снашли написаћу шта је дисциплина.
Дисциплина је: „Ред и поредак који се одржава не на основу покорности, слепе послушности и страха, већ из убеђења да је такво стање неопходно ради нормалног живота и рада у друштвеним заједницама”.
С тим је повезан и први дан школе ученика и оно што се догађа. Од ђака се тражи и очекује да у смислу примене мера предострожности не унесу у школу корона вирусе и да се спречи њихово преношење и опет претња казнама за оне који то не извршавају. И у школи је симбол послушности и покорности ученика – маска, коју градоначелник Београда проф. медицинског факултета назва – маскица.
Када неко на силу хоће да учини послушним децу, почне да оно што жели да деца прихвате назива деминутивима: да би их одобровољио да уче, књиге зове књигицама, да би их одобровољио да једу, храну – храницом, а ето, да би их натерао да носе маску, маску назива – маскицом.
Али, без обзира на то, школа не може без дисциплине. Постоји оцена из владања коју многи наставници и родитељи веома цене, више него оцене из наставних предмета, јер она показује да је ученик у школи покоран и послушан.
Када је реч о школској дисциплини она може бити традиционална и савремена. Традиционална дисциплина заснивала се на слепој послушности и страху ученика и сувереном ауторитету наставника. Од ученика се тражило да у клупи седи немо и скрштених руку, слуша и памти шта наставник прича и евентуално излази и ради нешто на табли када се то од њега тражи. Некада је овакав пример дисциплине називан – стега. Такав начин дисциплине је чинио школску клупу најжуљевитијим, најтешњим, најнеудобнијим калупом који ученик никада у животу није заборављао.
Са каквом ће строгоћом да се примењују мере борбе против корона вируса у школи, видећемо. На наставницима, учитељима и родитељима је да смисле како да дете схвати и примени све мере које је Кризни ковид штаб предложио. Савремена дисциплина би све поставила на нове основе где се у све педагошке активности у школи укључује ученик – свесно учећи. У овом случају учећи о вирусу COVID-19.
У другом случају, применом традиционалне дисциплине у школи, посебно код првака и у првих неколико година школовања, где ће мера њене успешности бити коришћење маскице, може бити и почетак стварања послушних, лојалних генерација одраслих које ће ићи кроз живот са девизом: „Вежи коња где ти газда каже”, па ће бити све у реду.