Српска православна црква и верници 24. маја обележавају и славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и Дан словенске писмености и културе.
Празник је у црквеном календару обележен црвеним словом, што значи да спада у заповедне светковине.
Овај дан – 24. мај се обележава и као Дан словенске писмености и културе, коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице.
Традиционално се прославља 24. маја као сећање на дан када су 863. године, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије кренули на мисионарски пут међу Словене у Моравску. Дан словенске писмености представља велики, симболички значајан датум у историји словенских народа, па и српског народа.
Ћирило и Методије били су два брата, рођена у Солуну, у кући знаменитих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима и тако научио словенски језик.
По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Кирило. У Цариграду су саставили словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге давали су свештеницима који су наставили рад на просвећивању. На Папин позив стигли су у Рим где се Ћирило разболео и умро 869. године. Методије се вратио у Моравију и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 885. године. Његово дело наставили су његови ученици на челу са светим Климентом и Наумом који су саставили писмо ћирилица.
Ћирило и Методије остали су упамћени као „словенски апостоли“, који су створили глагољицу, прво писмо Словена. Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Према веровању, на овај дан не ваља прати веш, усисавати по кући, нити радити било какве тешке послове.
На овај празник било би добро да деца и студенти данас читају књиге, како би добро учили током целе године.
