Српска православна црква и верници обележавају Велику суботу.
Велика субота посвећена је успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Део је страсне седмице и увод у Васкршње празнике. Велика субота или Страсна субота, други дан је хришћанске жалости после Великог петка – дана распећа Исуса Христа. Велику суботу верници обележавају у молитви и тишини.
На овај дан дошао је крај старом веку, и отпочео нови век у коме се светкује дан Васкрсења. Велику суботу верници обележавају у молитви и тишини, у црквама целивајући плаштаницу на симболичном Христовом гробу.
При крају јутрења, плаштаница се носи три пута око храма, а после њеног поновног полагања у гроб, чита се пред њом Језекиљево пророштво ο васкрсењу мртвих (Јез 37,1–14), Апостол и Јеванђеље. Великосуботном Литургијом Светог Василија Великог почиње Васкрс. Све до читања Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени, који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама. Једино на овој Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама вест ο Христовом Васкрсењу.
Сваке година на Велику суботу, на дан између голготског распећа на Велики петак и Васкрса у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ. Већ дуже од 12 векова, јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.
У кућама, завршавају се неопходни послови везани за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, припрема одећа, ко није обојио јаја и то ће ујутру завршити, пре изласка сунца.
У појединим деловима земље меси се колач – васкршњак . И даље се строго пости, на води. Прописано је сухоједење, односно не једе се кувана храна.
Не ради се у пољу, нити ручни радови.
У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада „масте“, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости.
