Возачка агресија је облик понашања са којим се свако од нас сусреће свакодневно, било као учесник у саобраћају или посматрач одвијања саобраћаја. Физички сукоб, свађа, псовање, прекомерна употреба сирене, шкрипа гума, непристојне гестикулације. Све су ово друштвено неприхватљива понашања путем којих се испољава возачка агресија.
Ризична су сва она понашања у саобраћају којима се доводе у опасност здравље, живот и угрожавају друштвене вредности. Ризичне ситуације јесу оне којима може доћи до кршења саобраћајних прописа и правила, настанка саобраћајне незгоде и евентуалног страдања лица.
Зашто и како долази до оваквог понашања је питање на које треба да дају одговор психијатри, психолози и психоаналитичари.
Возачка агресија може бити реакција на насилничко (агресивно) понашање других учесника у саобраћају. У овим ситуацијама долази до појаве беса због понашања другог возача којим је извршено насиље и изнуђена радња у саобраћају. Возачка агресија ипак може бити узрокована и неким другим унутрашњим факторима (црте карактера, васпитање, култура…). У тренутку настанка беса велики број учесника у саобраћају не поседује могућност самоконтроле, као ни могућност сагледавања објективне слике о себи и другим учесницима у саобраћају.
Према подацима Националне администрације за безбедност на путевима (НХТСА), агресивна вожња је узрок настанка једне трећине свих саобраћајних незгода у Сједињеним Америчким Државама.
Из наведеног се може закључити да је од велике важности да се приликом првих контаката са вожњом, млади возачи науче да су насилничка вожња и бес, односно агресивно понашање, нешто чему нема места у безбедном и нормалном учествовању у саобраћају.
На сајту www.polovniautomobili.com спроведена је занимљива анкета са преко 10.000 испитаника о аграсевној вожњи на територији Републике Србије. Резултати су више него занимљиви и овде је представљен само део анкете.
Највећи број учесника у истраживању као најопаснији облик понашања у саобраћају навео је непоштовање саобраћајних прописа и пролазак на црвено светло (29% испитаника), као и насилничку вожњу — возачи који су у журби, нестрпљиви или негде касне (26% испитаника).
Скоро сваки шести испитаник сматра да је најопаснији облик понашања када се возач нагло престроји или „исече“ друго возило, без икакве сигнализације, док сваки седми испитаник сматра да је највећа опасност пребрза вожња.
Уколико посматрамо учесталост ових врста понашања, већина испитаника (чак 65%) сусреће се са њима свакодневно. Са опасним понашањима у саобраћају око 22% учесника сусреће се неколико пута недељно. Остатак испитаника (13%) са оваквим видом понашања сусреће се једном недељно, два до три пута месечно, једном месечно или ређе од једном месечно.
Сваки други испитаник сматра да је најлошија навика возача разговор мобилним телефоном током вожње. Непоштовање саобраћајних знакова проблем је за 24% испитаника, који су приметили ову лошу навику код других возача, као и непоштовање пешака у саобраћају (12%). Сваки десети испитаник као лошу навику навео је блокирање возила на паркингу. Мали број испитаника (6%) приметио је да је другим возачима пажња усмерена на неку другу активност попут читања новина или шминкања. Најмање примећене лоше навике су вожња млађих особа на предњем седишту (2%) и вожња без возачке дозволе (1%).
