У оквиру програма Дан Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“ и 77. годишњице прве премијере „Жита Цветају“, у Позоришном музеју у Зајечару представљен је најновији 268. број часописа „Развитак“, у издању Народног позоришта Тимочке Крајине-Центар за културу „Зоран Радмиловић“.
О садржају часописа говорили су др Миодраг Тодоровић-сарадник часописа, Никола Милутиновић-историчар и архивиста, Марија Симоновић-историчар уметности која је отворила промоцију и Мирјана Петровић-организатор културних активности која је говорила стихове.
На почетку промоције Марија Симоновић нас је подсетила и на годишњицу постојања Позоришног музеја, који је на овај дан отворио своја врата за прве посетиоце, што је двоструки повод за славље.
Познато је да часопис „Развитак“ обухвата културу, уметност и друштвена питања. Овај 268. број часописа састоји се из осам делова а то су: „Данас и овде“, „Видици“, „Сагледавање“, „Сусрети и трајања“, „Знаци и путокази“, „Јубилеји“, „Размеђа и „Саветник“. Читав часопис је прожет поезијом и започиње песмом Зорана Ђерића, „Поезија и глума“, посвећена Зорану Радмиловићу. Поред Зорана Ђерића, ту су и песме Владимира Б. Перића, Небојше Лапчевића, Драгице Стојановић, Зорице Крстовић, Женског поетског клуба „Влат“ и многих других.
На промоцији посебна пажња посвећена је раду др Миодрага Тодоровић који иза себе има 79 стручних радова, како у земљи тако и у иностранству, а за сам часопис „Развитак“ је објавио до сада 19 чланака. Један од њих је чланак „Бела куга у Зајечару – убрзаније напредује“ о коме је овом приликом говорио.
Др Тодоровић је у свом излагању истакао како још од средине седамдесетих година прошлог века у Зајечару се рађа недовољно деце за обнављање становништва. Пут биолошког опстанка односно борба против „беле куге“ у општини Зајечар почиње 1997. године са великим закашњењем. Поред већ устаљених активности и материјалне помоћи од стране државе и локалне самоуправе, решење се траже у ангажовању стручњака из домена социјалне политике, политике према образовању, према здрављу, према раду, дечије заштите, политике према пољопривреди и развоју села, информативне политике, политике локалне самоуправе који имају бар основна знања из области демографије и имају интересовање да се укључе у борби против беле куге. Решења се траже у афирмацији младости, односно, стварања повољних услова за психофизички развој деце и омладине.
Никола Милутиновић-историчар и архивиста, посебну пажњу је посветио у овом говору, обележавању 75 година рада Историјског архива у Зајечару. Истакао је изазове и проблеме са којима су морали запослени те установе да се изборе, као и детаље којима се поноси, а који су настали након 1948. године када Историјски архив у Зајечару креће са радом након једног светског ратног сукоба у годинама опште оскудице, у тренутку када земља покушава да се жаргонски речено постави на ноге. С обзиром на опште стање у држави, Историјски архив сусрео са бројним изазовима и ти први дани више су личили на спасилачку акцију у којој су запослени спасили од пропадања архивску грађу без које нема историје. Поред очување архивске грађе, Историјски архив у Зајечару се суочава и са доласком нових технологија и радом у новом дигиталном електронском амбијенту, који пред њих поставља нове изазове, питања, али нада се и бројне бенефите, јер како сам каже, без архивске грађе нема историје, а самим тим ни познавања прошлости.
Дан зајечарског театра обележен је и другим многобројним догађајима.
