Српска православна црква (СПЦ) обележава 9. јануара празник посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану – Стевањдан.
Трећи дан Божића посвећен је светом првомученику Стефану. Први је од седморице ђакона кога су рукоположили свети апостоли, па се назива и архиђакон. Први је мученик за веру хришћанску, те је назван и Првомученик Стеван. Као проповедник у Јерусалиму, каменован је до смрти.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога.” То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.
Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.
Свети првомученик Стефан, када је пострадао имао је нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај”.
Сам пример мучеништва и безпоговорног страдања, Архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве“.
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године, потом пренете на Сион, а нешто касније су биле похрањене у Цариграду.
Овом свецу у Србији посвећено је више од 40 храмова.
Мноштво је народних обичаја и веровања о Стевањдану. Најважнији посао је изношење божићне сламе из куће. Не баца се, већ ставља у ракље воћки, пчелињак, виноград, кокошарник или привредне зграде. Верује се да штити воћњаке од града и верује се у њену плодотворну моћ.
У Војводини, божићна слама уклања се још током ноћи, у првим минутима Стевањдана. Сламу уклањају жене, ћутећи – да се не чује како одлази Божић.
Свети Стефан слави се и као крсна слава.
Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње – 15. августа слави се Свети Стефан летњи или Стеван Ветровити.
