Хришћански верници 25. децембра славе Божић по грегоријанском календару.
Четири недеље пред Божић, код католика почиње дошашће или адвент, односно време припреме за Христов долазак. У првом делу адвента, до 16. децембра, верници се спремају за Христов долазак. До 24. децембра, верници се припремају за славље Христовог доласка као човека на земљу. Хришћански верници, који празнују Божић по грегоријанском календару, за то време сваког јутра пре свитања иду на мисе.
У католичким и другим црквама западног обреда верници се на Божић клањају јаслама, у којима је симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифом.
Овај обичај да се у цркве поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христос рођен потиче из 13. века.
Такође, фигурице које дочаравају рођење Богомладенца стављају се и у домове.
На Божић код католика укућани устају рано, а жене спремају божићну гозбу и сређују дом. У неким крајевима мушкарци рано одлазе да нахране стоку, која је требала бити спокојна због божићних светковина и припремају дрва за огрев. Такође, мушкарци одлазе и да набаве храну коју ће домаћице тог дана припремити.
Дан уочи Божића, верници који обележавају Бадњи дан по грегоријанском календару изводе Витлеанску игру, која дочарава рођење Исуса и иде се од куће до куће где се то приказује. Након тога се извођачима дају поклони.
Света миса у поноћ означава почетак 25. децембра када се обележава Божић, а у неким крајевима зове се још и „Пастирска“ миса, јер је добила назив по веровању да су Исуса прво видели пастири. Након тога следи још једна миса и тиме се завршавају обреди.
Божићно славље траје неколико дана, од 25. децембра до празника Света три краља 6. јануара.
