Српска православна црква и њени верници славе Светог Николу 19. децембра, заштитника путника, морепловаца, деце.
Код Срба, Свети Никола је најчешћа крсна слава и један од најомиљенијих светаца. Славска трпеза је обавезно посна, јер пада у време Божићног поста.
Рођен је у граду Патара у Малој Азији. Замонашио се и своје богатство, наслеђено од родитеља, разделио сиромашнима, старима и немоћнима. Помагао је и тешио народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу. Добра дела чинио је тајно, сакривен од било чијег погледа. Из његовог доброчинства проистекла је легенда о Деда Мразу. Упокојио се у старости, 6. децембра, односно 19. децембра 343. године.
Свети Никола обележва се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у Бари и положене у цркву светог Јована Претече. Три године касније подигнута му је велелепна црква, коју су српски владари богато даривали.
Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.
Према обичају деца се дарују о Светом Николи, па су уочи празника остављала у прозор добро очишћене ципеле, а ујутро налазила поклоне. Веровало се да их је Свети Никола јашући на белом коњу обилазио ноћу и даривао. У насељима Војводине, до Другог светског рата улицама је ишао маскирани лик, огрнут бундашем, са шубаром на глави и брадом од кучине, штапом у једној руци и тканом торбом о рамену, те је улазио у куће где има деце и даривао их слаткишима и воћем.
Свети Никола још се назива и заштитником лађара, сплавара, воденичара и рибара, и сматра се да не треба започињати путовања на данашњи дан. Свети Никола се сматра заштитником путника и сиротиње.
Постоје и веровања да на Никољдан нероткиње треба де се моле Светом Николи, а понегде је и забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
Традиција је да се даривају ораси, лешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре.
Такође, како би година била плодна и берићетна, ко је пропустио да на Свету Варвару, пре два дана, посеје божићну пшеницу, може то учинити на Никољдан.
Према веровању, Свети Никола превози душе са овог на онај свет. Некада је мртвима узимао душе и мерио, али је тај посао касније преузео Арханђел Михајло, док и њега није заменио Гаврило.
Никољдан је код Срба слава са највећим бројем свечара, тако да се каже да половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина долази у госте.
