Српска православна црква слави празник Ваведење Пресвете Богородице.
Празник се слави на подсећање увођења у цркву, који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завештање Богу. Родитељи Марије, Јоаким и Ана заветовали су се да ће ако добију пород, дете дати у храм и на тај начин Марија је доведена у Јерусалим и уведена у храм.
У календару Српске православне цркве Ваведење је уписано црвеним словом и сматра се једним од 12 највећих хришћанских празника. Овај празник се налази на 14. месту као крсна слава Срба.
Овај велики црквени празник увек пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза посна. Без обзира на то у који дан падне, дозвољена је риба.
На православним иконама Ваведење је представљено сценом у којој трогодишњу Марију и њене родитеље прима првосвештеник Захарије, отац Јована Претече.
Према обичајима, у Србији на Ваведење престају свадбе, које се не одржавају до првих дана пролећа. У неким селима, према обичају, после службе у цркви свечано одевене и окићене цвећем из венчаних венаца, окупе се све младе које су се ове јесени удале.
Ако на Ваведење пада киша биће родна година, ако дува јак ветар неродна. Уколико буде хладно и са снегом, следећа година ће бити блага и топла.
Овај празник се код Срба зове још и Света Пречистаи Женска Богородица, а обележавају га родиље и нероткиње и многи се на овај дан и причешћују. У селима јужног Поморавља на Ваведење важи обичај да нероткиње оду да преспавају у манастир Црковицу, како би им Богородица подарила могућност да имају пород.
Ваведење је и слава сточара који верују да им Богородица штити стоку од звери.
Према веровању, од овог дана не треба предузимати никакве важније послове, склапати уговоре, започињати велике радове и слично.
На Ваведење не треба радити по кући, прати веш, пеглати и обављати друге кућне послове.
Ваведење је и слава српске светиње, манастира Хиландар. Иако Грчка православна црква слави Ваведење по новом календару (21. новембра), на целој Светој Гори традиционално се и 4. децембра обележава Дан Богородице, а централну литургију држе српски свештеници из Хиландара. Богородица је по предању једина жена којој је икада било дозвољено да ступи на тло Свете Горе, током свог мисионарског путовања по повратку из Свете земље. Она је због тога уједно и заштитница целе Свете Горе, односно грчког полуострва Атос.
Овај дан обележавају и српски манастири Брадача, Сићево, Каленић и Ваведење су посвећени овом празнику.
