У зајечарском театру је вечерас изведена премијера представе „Путуј глумче“, ауторски пројекат Ирфана Менсура, који је своје дело посветио драгим клегама: Пеци, Ланету, Жарку, Цвеји, Талету, Миши, Љуби, Власти.
У овом одличном позоришном комаду, играју Марија Станковић и Фуад Табучић, који су маестрално одиграли путујуће глумце и заслужили громогласан аплауз зајечарске публике.
Кореограф је Даница Ничић, оригиналну музику сонгова потписује Студио “З”, а текстове сонгова, дизајн сцене и костиме осмислио је Ирфан Менсур. Гардероба: Горица Илић и Мирјана Станојевић, светло: Драган Марковић и Давид Недељковић, тон: Душан Пурешић и Стеван Ђорђевић, инспицијент/суфлер: Даница Илић, шеф технике: Жељко Шоршокановић, декоратери: Бобан Симоновић и Златко Голубовић, дизајн плаката и програма: Мирко Стокић, организатор: Јелена Цигановић.
Према речима аутора пројекта Ирфана Менсура идеја за ову представу је стара преко 30 година, када се сусрео са текстом Х. Синистерија који се односио на Шпанију и тамошње глумце.
„Међутим схватио сам да тај текст који је давно преведен са шпанског није за извођење и да не би могао да заинтересује ову публику. Онда сам почео да се тиме бавим и одлучио да на основу те идеје господина Синистерија направим представу у којој бих ја причао о српским путујућим глумцима и њиховој судбини. Када сам почео да стварам представу одлучио сам да је посветим људима који су прошли кроз мој живот и професионално и приватно, људима са којима сам радио дружио се, разговарао, сарађивао. Људима који су оставили неки утисак на мене и на моју каријеру, од дружења и стварања до мог дивљења неким генерацијама, кад сам ја био млад глумац. Просто је било за дивљење радити представе и дружити се са Љубом Тадићем на пример или са Мишом Јанкетићем, или са Стевом Жигоном. Или дивљење Власти Велисављевићу који је од свих нас из генерације био ‘најмлађи’. Ја сам се дивио његовом адреналину, његовој духовитости и жељи да учествује у свему што је актуелно. Дакле представу сам радио због њих и њима. Они чак учествују у представи јер сам ја из њихових интервјуа извукао по неколико реченица које су битне та ову представу, и они на неки начин разговарају са ово двоје глумаца на сцени, који се питају оно што се ја питам лично, а то је, шта то остаје иза нас? Не остаје никакав траг. Говорим наравно о позоришту. И када викнемо или изговоримо нешто на сцени иза тога остаје тишина. И кад направимо неки леп и чудан или жесток покрет, не остаје ништа. Кад корачамо не остаје никакав траг. тако да Кад нема неких записа који су визуелни, позориште је у ствари нешто што је питање тренутка и уживање публике у тренутку када се то догађа. То је прича ове представе, да нам позориште ништа не оставља”, рекао је Ирфан Менсур.
Ово је шеста премијерно изведена представа зајечарског театра од почетка године, а до краја године биће још две. Премијера представе “Зјапина” Милоша Латиновиа и у режији Стефана Гајића и премијера новогодишње представе за децу.
