Неуролог објашњава разлике између мигрене и других типова главобоље, а ту су и корисни савети за превенцију.
Ако вас боли глава и почињете да осећате притисак у челу и синусима, вероватно ћете помислити да је то још једна „синусна“ главобоља. Али, мигрене погађају више људи него што бисте претпоставили. Свака пета жена у неком тренутку у животу ће имати мигрену, али мање од пет одсто њих добиће тачну дијагнозу и одгиварајућу терапију, показују подаци Америчке фондације за мигрену.
Постављање дијагнозе је важно јер само на тај начин можете да знате шта би требало да урадите да би уминуо бол који вас, у случају напада мигрене, потпуно онеспособљава.
Да ли је мигрена само „јака главобоља“?
Не, мигрена је неуролошки поремећај од којег пате милиони људи широм света, само у САД од мигрене пати 39 милиона људи. Дијагноза се не поставља тако лако, превенција и третман не дају савршене резултате, и много особа које пате од мигрене у данима кад имају напад не може да оде на посао нити да се бави уобичајеним активностима.
„Мигренозне главобоље у највећем броју случајева крећу се између умерених и озбиљних”, каже др Лоренс Њумен, неуролог из Њујорка. „Често су праћене мучнином и повраћањем, као и појачаном осетљивошћу на светлост и звук. Типично, особу ће онеспособити у обављању дневних обавеза, јер већина пацијената који пате од мигрене кад добију напад жели само да лежи у мраку и одмара се док бол не прође, што може трајати између 4 и 72 сата”, објашњава др Њумен за портал Good Housekeeping.
Шта се дешава у мозгу током напада мигрене?
„Окидач“ за напад мигрене најчешће је активиран тригеминални нерв, који шаље сензације до мозга. „Kад је тригеминални нерв нагло активиран, луче се одређени неуротрансмитери који изазивају отицање крвних судова у мозгу”, објашњава др Њумен. „Онда се луче друга једињења и долази до запаљенског процеса. Због тога је бол тако снажан.”
Бол се, у зависности од случаја, преноси у различите регије мозга, изазивајући осетљивост на светлост и звук, мучнину, повраћање и друге симптоме.
Kако да знамо да ли је у питању мигрена или „обична“ главобоља?
Људи често мигрене мешају са другим типовима главобоље. Истраживања показују да 90 одсто људи који су себи „поставили“ дијагнозу синусне главобоље, која се такође манифестује снажним осећајем притиска у челу и регији синуса, заправо имају мигрену.
Особе које пате од мигрене, понекад бол приписују проблемима са зубима или оком, каже др Њумен.
Ако препознате два или више симптома са листе која следи, могуће је да патите од мигрена, и требало би о томе да поразговарате са лекаром:
• Повремени напади готово неиздрживе главобоље
• Пулсирајући осећај, често локализован с једне стране главе
• Мучнина и повраћање
• Осетљивост на светлост, буку или мирисе
• Главобоља која се погоршава кад се померите
• Главобоља због које морате да изостанете посла или да откажете све планиране активности
• Главобоља која траје између четири сата и неколико дана.
Да ли можете да имате мигрену без „ауре“?
Често се мисли да је мигрена увек праћена ауром, која се може манифестовати као „светлуцање“, „флешеви“, или делимичан и пролазан губитак вида. Али, то се дешава у свега 25 одсто случајева, а и ту се искуство може разликовати. Kод неких особа, ови симптоми (аура) се јављају пре напада мигрене, док се код других развијају током или након напада мигрене, објашњава др Рејчел Kолман, неуролог из болнице „Маунт Сајнај“.
Kако се лечи мигрена?
У највећем броју случајева, код напада мигрене лекови против болова које можете купити без рецепта не помажу (чак ни они који се рекламирају тако), али лекар вам може преписати ефикасније лекове у форми таблета или ињекција.
Дневна рутина може бити од помоћи у превенцији мигрене.
„Гени који особу чине склоном нападима мигрене, генерално ‘одговорни’ за хиперативан или хиперсензитиван мозак”, објашњава др Њумен. „Самим тим, свака промена у дневном режиму може бити окидач за напад мигрене.”
Шта можете да урадите?
Препоручује се да спавате довољно и да сваког дана одлазите у кревет и устајете приближно у исто време.
Осим тога, постарајте се да сваког дана имате три оброка, опет приближно у исто време сваког дана, као и да вежбате најмање три пута недељно.
Требало би да уносите довољно течности, али да не претерујете са кофеином и алкохолом.
И, наравно… пробајте да нађете начин да се изборите са стресом.
Извор: mondo.rs
