Велика ретроспективна изложба „Вечито”, посвећена стогодишњици рођења великана српске и југословенске архитектуре, Богдану Богдановићу (1922, Београд – 2010, Беч), након београдске премијере прошле године, наставља живот у Галерији Завичајног музеја Књажевца, у периоду од 15. јуна до 28. јула ове године.
Књажевац као град поседује једно од значајних дела овог српског градитеља – Спомен-парк историји за ослобођење Књажевца 1804–1945, те је овом меморијалу посвећена посебна монографска поставка у оквиру изложбе.
Током трајања изложбе биће организована стручна вођења, пројекције документарног филма о Богдановићевом стваралаштву, као и серија дечијих креативних радионица на тему симбола и цртежа намењена свим предшколцима овога града (16. јуна). Посетиоци ће на изложби моћи да упознају целокупно стваралаштво Богдановића, посебном виртуелном пројекцијом биће проведени кроз све споменике, а у оквиру монографског корпуса о Спомен-парку први пут ће имати прилике да виде фотографије из породичне заоставштине клесара који су реализовали Богданову замисао – темачке каменоресце.
Књажевачка поставка изложбе „Вечито” реализована је кроз сарадњу са локалним стручњацима и институцијама: Народном библиотеком „Његош” из Књажевца, Историјским архивом Зајечара, Заводом за заштиту споменика културе Ниша, СУБНОР Књажевац. У прикупљању података и историографске грађе учествовали су и појединци – савременици и хроничари изградње Спомен-парка, којима ће на свечаности бити уручене захвалнице.
Аутор, кустос и ликовни идентитет изложбе – мр Маре Јанакова Грујић.
Свечано отварање је у 19:00 сати – Галерија Завичајног музеја Књажевац.
Организатор је Завичајни музеј Књажевац, а покровитељи Завичајни музеј Књажевац, Општина Књажевац и Министарство културе Републике Србије.
Назив изложбе посвећене јубилеју стогодишњице рођења великана српске и југословенске архитектуре, Богдану Богдановићу (1922, Београд – 2010, Беч), упућује на „вечито“ као стваралачко-трагалачки мотив, подстрек и циљ. Изложба третира целокупно стваралаштво овог градитеља. Двадесет меморијалних споменика расутих по територији готово целокупне Југославије, двадесет и пет написаних књига, урбанистички и архитектонски пројекти, небројени цртежи, скице, студије… сведоче о више него плодном неимару ренесансног устројства личности.
Посебан део изложбе представља садржајна поставка монографски посвећена Спомен-парку У Књажевцу, која целовито и на основу до сада непознатих историографских чињеница и историјских извора обрађује хронологију, историјат пројектовања и изградње, ангажоване каменоресце из Темске код Пирота, као и генезу идејно-симболичке матрице. Књажевачки меморијал, део средње, зреле фазе овог аутора, представља једно од веома значајних Богдановићевих дела и оваплоћење појма „парка меморије“.
Изложба је базирана на двојном читању Богдановићевих меморијала. Концепт се заснива у премиси да на земљи егзистирају орнаментни записи, а са неба се виде симболичко-митски знакови. Оно што се види са земље припада „истини о животу“, а оно што се види са неба је „истина о смрти“. Обе истине су апсолутно оптимистичне, раскошне и јединствене. Док се читање са земље одвија у сложеној интеракцији споменик-посетилац-амбијент, на искључиво тродимензионалан начин, читање са неба је стилизовано и апстраховано, и припада митском, дводимензионалном цртежу изузетно дубоке симболике. Стварање везе између овдашњег, земаљског света и оног небеског, била је преокупација аутора на књажевачком меморијалу, и она је дата кроз орнаментални језик етнологије, етнографије и археологије тимочко-књажевачког краја. Допринос синтези уметности, за којом је Богдановић читавог живота трагао, допринели су и стихови Ивана В. Лалића, уклесани у монументалну улазну камену капију.
У години у којој је навршен један век од Богдановог рођења, и пола века од почетка изграње Споменика Револуције на Старом гробљу, ова изложба нема за циљ да дешифрује уметнички свет креатора и дела. Напротив, она је пред нама као доказ да је то немогуће, јер уместо да у своја дела уграђује идеје, њихов творац је настојао да им подари што више лица, значења и тумачења.
Изложбу у Галерији Завичајног музеја Књажевца чини класична и мултимедијална поставка. Велики зидни експонати у неуобичајеној форми кругова монографски су посвећени сваком Богдановићевом меморијалу, док је посебан простор додељен поставци посвећеној Спомен-парку историји за ослобођење. Изложбене витрине садрже готово целокупно Богдановићево књижевно стваралаштво, богату грађу о књажевачком меморијалу која сведочи о иницијативи за подизање, пројектној документацији, току изградње и животу споменика за време и након откривања 1971. године. Ту су и панои са Богдановим животописом, топографијом радова на простору СФРЈ, библиографијама. Изложба поседује и мултимедијални део, у форми дугометражног филма (82 мин) са темом виртуелних посета сваког од Богдановићевих дела на терену – са земље и из ваздуха, виђених из свих перспектива и у сва четири годишња доба.
