Зајечарској публици се друге вечери 59. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, представило Народно позориште Приштина, са седиштем у Грачаници, представом „Она која распушта војске“ по тексту и у режији Бобана Скерлића.
Пројекат је инспирисан мотивима Аристофанове комедије „Лисистрата“ која, иако је писана пре 2.400 година, није изгубила на својој актуелности .
„Текст који не надживи свог ствараоца, није ни имао потребу да настане“, рекао је Ненад Новаковић, модератор округлог стола, који је био одржан након представе.
Редитељ Скерлић је рекао да је овај текст читао пре свега као политички.
„Желим да се захвалим сарадницима што су препознали потенцијал овог текста. Трудио сам се да текст вратим смислу и објасним на шта је заправо Аристофан хтео да асоцира. Текст се бави Пелепонеским ратом и ја га нисам осавремењивао у том смислу. Највећа интервенција на овом тексту односи се на пети чин када жене преиспитују смисао побуне које су саме започеле. Пројекат је и данас актуелан, јер му је тема рат, а радња има веома занимљиву суштину и идеју. У озбиљној намери да се изборе за мир, жене Хеладе се уједњују у одлуци да ратницима ускрате интимне односе. Ванвременски свет у коме су нормализована војна освајања и ратне трауме, заслужује побуну. По мени је проблем у том неком патријахалном моделу као и у бројним неравноправностима у свету које се примећују. Да би Ариастофанова сатирична жаока убола где треба, комад се чита прогресивно, из феминистичке и пацифистичке перспективе. Што се тиче ансамбла, ја са позориштем из Приштине радим трећи пут и увек смо имали лепу сарадњу уз креативна надмудривања и уз претходни план шта и како би требало да радимо“ казао је Скерлић.
На питање могу ли жене променити свет, глумица Тамара Томановић која је играла Лисистрату чврсто верује да жене могу променити свет.
„Да не верујем сигурна сам да не бих све ово рекла онако из душе. Када причам о овом комаду сложили смо се да је текст у овом тренутку више него актуелан. Ја сам девојка рођена у Косовској Митровици и чини ми се да никада болније нисам осетила поједине реплике у тексту до вечерас. Надам се да заједно, ако смо храбри и креативни можемо утицати на неку промену. Баш као и жене у представи које су распустиле војнике“ рекла је Томановић.
Своје утиске пренео је и глумац Бранко Бабовић.
„Радити са редитељем Скерлићем је посебно задовољство и путовање на коме ни када не знате на чему сте јер се у току процеса рада увек дешавају занимљиве промене. Мислим да су све три представе које је радио код нас, у Приштинском позоришту заиста квалитетне и имају дуг живот. И ова представа је донела једну нову димензију. Када боље размислим овај текст који је стар 2.400 година заправо говори о почецима феминизма и самом току развитка неке нове свести. Поносан сам на ову представу, као и на колеге глумце који су се потрудили да одговоре на све захтеве редитеља“ каже Бабовић.
Како се чуло на округлом столу, сценографија није оптерећујућа, микрофони су у трострукој функцији, као и само озвучење. Костими су прецизни, ефектни, који откривају али и довољно покривају. Сценографију на овом комаду потписује Горан Стојчетовић, костиме је урадила Татјана Радишић, за музику је била задужена Ања Ђорђевић, за сценски покрет Марта Бјелица, док је драматург Кристина Ђуковић.
У суботу 10. јуна 2023. на сцени зајечарског театра биће одиграна представа „4 ЗИДА или трагикомедија о карантину“ Позоришта “Бора Станковић” из Врања, а у недељу 11. јуна „Сан о завичају (невиђено фолк сновиђење)” Народног позоришта Ниш.
