Највећи рудник у саставу „Србија Зиђин Копер”, површински коп „Велики Кривељ”, недавно је добио 11 нових великих камиона за превоз руде и јаловине. Појачање постојећој флоти тешких возила, коју чине 24 „белаза“ и шест НХЛ камиона, стигло је из Кине, а реч је о возилима XDE260, носивости 240 тона.
Према речима надлежних, од доласка „Зиђина” производња на кривељском копу је утростручена.
„Учинак нових камиона доћи ће до изражаја наредне године, која је кључна за компанију, пошто тада планирамо да у Великом Кривељу достигнемо максималну производњу од 72 милиона тона ископина и 23,3 милиона тона руде, чијом прерадом у новој и старој флотацији треба да стигнемо до 60.000 тона бакра у концентрату. Због тога могу слободно да кажем да ће идуће године ’Велики Кривељ’ бити највећи рудник у Европи”, наводи Chen Yaohuang.
Управник кривељског копа Дејан Митић каже да је од доласка „Зиђина” много новца уложено у набавку нове рударске механизације, али да је инвестирано и у нове људе.
„У целом ’Великом Кривељу’, у свим његовим погонима, од 2019. до данас запослено је 456 нових радника, од тога на површинском копу и 130 возача тешких камиона”, истиче Митић
Један XDE260 камион кошта 2,63 милиона долара или непуних 310 милиона динара, а цео контигент вредан је 29 милиона долара, односно 3,4 милијарде динара. За њихову монтажу задужени су кинески подизвођачи које је ангажовао произвођач, а мајсторима из кривељске радионице поверено је одржавање.
„На први поглед нови камиони делују мало чудно, јер се разликују од осталих. Личе на булдоге пошто им је корпа широка, а кратка. Надстрешница покрива целу кабину и излази изнад ње, па је већа и од саме корпе. Реч је о возилима реномираног произвођача грађевинских и рударских машина XCMG, чија је носивост 240 тона. Дакле, озбиљни камиони са још озбиљнијом опремом. Гледано с техничке стране, истакао бих да имају ’Genereal Electric’ вучне моторе, камеру позади, лепу и комфорну кабину са две фотеље и великим дисплејем, фото-греј стаклима, аутоматским подизачима стакала и климом. Поред стандардних, имају преко хладњака и косе степенице, а изузетно су прегледни јер је платформа пространа и приступачна. Приступ дизел мотору је такође одличан, што је нама веома важно. Све у свему, стигли су нам квалитетно опремљени камиони и стварно имам велика очекивања од њих”, каже заменик руководиоца фабрике за електромашинско одржавање у „Великом Кривељу” Ненад Ђорђевић.
Седам од 11 нових камиона већ ради на кривељском копу, а данас им се придружио и осми. Говорећи о значају нових камиона за живот рудника и производњу, руководиоци у „Великом Кривељу” истичу да ће се са њима лакше реализовати производни планови.
„Прошле године укупне ископине у ’Великом Кривељу’ биле су ‘тешке’ 46 милиона тона, док је ове план да стигнемо до 60 милиона тона. У томе ће нам свакако помоћи и нова флота камиона који имају одличне перформансе. Њихов капацитет који је 39 одсто већи од, рецимо, ‘белазових’ камиона доћи ће до изражаја наредне године, која је кључна за компанију, пошто тада планирамо да у ’Великом Кривељу’ достигнемо максималну производњу од 72 милиона тона ископина и 23,3 милиона тона руде, чијом прерадом у новој и старој флотацији треба да стигнемо до 60.000 тона бакра у концентрату. Због тога могу слободно да кажем да ће идуће године ’Велики Кривељ’ бити највећи рудник у Европи”, истиче руководилац кривељског копа Chen Yaohuang.
Откад су се у производњу укључили нови XDE260 камиони, а први је радне задатке добио средином септембра, производња је на кривељском копу повећана око 13 одсто. За непуних месец дана укупне ископине су са 3,9 повећане на 4,4 милиона тона, а новим камионима је већ превезено 562.000 тона материјала, додаје управник Дејан Митић.
„Од доласка ’Зиђина’ производња је у руднику ’Велики Кривељ’ утростручена. Године 2018. смо за девет месеци остварили 15,5 милиона тона ископина, а ове смо до октобра дали 42,6 милиона тона. У том периоду уложено је много новца у набавку нове рударске механизације, али је инвестирано и у нове људе. У целом ’Великом Кривељу’, у свим његовим погонима, од 2019. до данас запослено је 456 нових радника, од тога на површинском копу и 130 возача тешких камиона”, истиче Митић.
У највећем руднику „Србија Зиђин Копер” води се рачуна и о ономе што је, по речима заменика руководиоца Службе за екологију Драгана Ђорђевића, не само законска, већ и морална обавеза о рударењу. Реч је, наравно, о рекултивацији деградираних рударских површина.
„Последњих деценија озелењавањем смо се бавили спорадично, парцијално и, рекао бих, експериментално. Међутим, од доласка стратешког партнера овом сегменту пословања поклања се много пажње и у ’Великом Кривељу’, али и у осталим рудницима у саставу ’Србија Зиђин Копер’. Сада се тај посао обавља систематски и плански, па је у ’Великом Кривељу’ већ озелењено девет хектара површине око свих постројења и фабрика, а највише посла имали смо на флотацијским јаловиштима, где је озелењено 42 хектара. Рекултивација тих површина дала је најбоље резултате, не само у естетском смислу, већ и у функционалном пошто смо озелењавањем тог подручја стабилизовали прашину која се разносила ка оближењем селу Оштрељ. Данас више немамо прекорачење вредности суспендованих честица ПМ10”, казао је Ђорђевић и напоменуо да је до краја године у плану да се на подручју Бора и Мајданпека посади још 250 хиљада садница.
