У Бору је одржана четврта седница Скупштине града Бора, а пред одборницима локалног парламента нашло се 40 тачака на дневном реду.
На седници су најпре потврђени одборнички мандати Маринели Војиновић испред СНС-а и Мири Николић испред Влашке странке „Мост“, а оне су на овој седници и положиле заклетву.
Одборници Скупштине града Бора усвојили су други ребаланс буџета у 2022. години, а након овог ребаланса буџет је увећан за 12,58 одсто и сада износи 5.859.672.507 динара. Овим ребалансом предвиђено је 100 милиона динара за субвенције грађанима који нису прикључени на систем даљинског грејања за набавку огрева на територији града Бора, 300 милиона динара субвенција ЈКП „Топлани“ за набавку угља и 40 милиона за котао на мазут, као и средства намењена набавци механизације за комунална предузећа.
„Основни разлог израде ребаланса је наредба штаба за ванредне ситуације од 24.8.2022. године у којој стоји обавеза Одељења за финансије и јавне набавке да ребалансом буџета обезбеди 100 милиона динара за субвенције – помоћ за набавку огрева свим домаћинствима на територији града Бора која не користе централно грејање. Истог дана је упућен захтев за обезбеђење финансијских средстава за куповину угља за текућу грејну сезону који је Градском већу града Бора упутио в.д. директора ЈКП ‘Топлана’ Бор како би осигурали стабилан наставак текуће грејне сезоне с обзиром да из сопственог пословања нису у могућности да обезбеде захтевани износ потребан за набавку угља. Такође је упућен и захтев за обезбеђење субвенција за извођење радова у циљу стављања мазутног котла ради подизања степена сигурности грејања. Још један од разлога израде ребаланса буџета је веће остварење планираних прихода у периоду од 1.1. до 31.7.2022. године. Предлог Одлуке о измени и допуни Одлуке о буџету града Бора за 2022. годину већи је у односу на усвојен први ребаланс буџета града Бора за 2022. годину за 12,58% односно за 737.102.496 динара. Укупна средства буџета у износу од 5.859.672.507 динара се састоје од средстава буџета у износу од 5.451.970.955 динара, средстава сопствених извора буџетских корисника у износу од 1.100.000 динара и средстава из осталих извора у износу од 406.601.552 динара. Гледано по програмима у буџету највеће увећање је код програма Комуналне делатности за 502.442.471 динара, затим код програма Социјална и дечија заштита 116.275.269 динара, најмање увећање је код програма Локални економски развоја у износу од 1.710.914 динара, а програми који немају промене су Пољопривреда и рурални развој, Заштита животне средине, Здравствена заштита и Енерегтска ефикасност и обновљиви извори енергије“, образложила је Зорана Гајић, начелница Одељења за финансије у Градској управи Бор.
Примедбе на други ребаланс буџета имали су одборници опозиције Драган Марковић и Александар Кулић који су критиковали због чега велики део новца одлази на субвенције.
Градоначелник Бора Александар Миликић истакао је да би цена грејања била већа да Град Бор не субвенционише „Топлану“.
„Нажалост велики део новца и овим ребалансом буџета одвојено је за субвенције, како бисмо могли да превазиђемо ову светску кризу да грађани Бора не осете на својој кожи и по свом џебу проблеме који постоје. Велики новац одлази на грађане града Бора који се греју на централно грејање и 265 динара би данас коштала цена по квадрату када Град Бор не би учествовао у субвенцији ‘Топлане’. Хтели смо да будемо праведни и према грађанима који се не греју на централно грејање и одвојићемо финансијску помоћ која износи од 10 до 15 хиљада динара за набавку огрева“, поручио је, између осталог, Александар Миликић, градоначелник Бора.
На 4. седници локалног парламента усвојене су и допуне одлуке о теретном саобраћају, а према овој одлуци предвиђа се забрана проласка тешких камиона на делу пута од скретања ка Оштрељу према Доњој Белој Реци.
Такође, усвојен је и Извештај о извршењу буџета града за прву половину 2022. године, програм контроле квалитета ваздуха на територији Бора, измене локалног акционог плана запошљавања, годишњи ликвидациони биланс Апотеке „Бор“.
Одборници су усвојили и измене и допуне статута и програма пословања у делу јавног сектора и промене у надзорним и школским одборима.
